Освештана спомен-соба у Карловачкој богословији
Патријарх Порфирије рекао је на церемонији отварања да је Карловачка богословија незамјењива у историји просвјете српског народа.
- Она нас подсјећа на оно што је суштина на којој се изградила наша историја и предање. Стога, Сремски Карловци нису само мејсто гдје се вјера и наука укрштају, већ представљају јединствену цјелину која се прожима - истакао је патријарх Порфирије.
Патријарх је навео да Спомен-соба показује континуитет постојања Богословије у Сремским Карловима, прве установе високог образовања у историји српске просвјете.
Свечаности је присуствовао и предсједник Покрајинске владе Игор Мировић, који је нагласио да је Спомен-соба ризница у којој су сабрана документа и други предмети који свједоче о дугој и богатој историји образовања свештеника у Сремским Карловцима, као и о људима који су ту историју стварали.
- Данас слиједимо идеје и напоре оних који су током минулих вијекова својим ангажовањем, задужбинарством и вјером изградили ово мјесто и усмјерили га ка духовном развоју читавог народа - рекао је Мировић.
Спомен-соба је отворена уз присуство богослова, професора и свештенства.
Покрајинска влада је учествовала у обнови Спомен-собе и реконструкцији крова тог здања поводом 227 година постојања Карловачке богословије.
Значај ове богословије изузетан је за Српску православну цркву, као и за цијели српски народ, јер су је хиљаде свештеника похађале и завршавале.
Свештеници су по завршетку школовања одлазили у све крајеве су живјели Срби, постајући својеврсни чувари православне вјере и националног идентитета.
Сами Сремски Карловци у цијелости су једна од најважнијих тачака на вјековној мапи националног трајања Срба, њихове духовности и идентитета.