Манастир Ћелије - матица женског монаштва 20. вијека (ФОТО/ВИДЕО)
Највјероватније да је добио назив по келијама, усамљеним молитвеним мјестима, пећиницама у којима су обитавали монаси Средњег вијека.
Претпоставља се да је и првобитна манастирска црква личила на келију.
- Гдје год је српски народ живио налазиле су се православне богомоље. Црква је била мјесто окупљања и попут Пресвете Богородице покровом је штитила, чувала и водила свој народ кроз вијекове - почиње причу протонамјесник Слободан Алексић из Епархије ваљевске.
- Гдје год данас налазимо остатке црквених темеља можемо закључити да је ту била једна насеобина нашег народа. Становништво из села око Ваљева долазило је у манастир Ћелије, једину богомољу у ваљевском крају. Наши преци су се вјенчавали, крштавали и Господу молитве узносили у овој манастирској цркви - додаје протонамјесник.
Према светосавском насљеђу, ономе што је некада чинио Свети Сава, да манастири буду мјеста гдје ће народ добити основну писменост и медицинску његу, манастир Ћелије је 1803. године био војна болница, а 1830. године школа интернатског типа.
Током бурних догађаја минуле прошлости манастир Ћелије је више пута пострадао, али и васкрсао. Био је дуго мушки манастир. Скоро вијек и парохијска црква. Доласком мати Саре са сестринством из манастира Љубостиња 1946. године отвара се ново поглавље у историји манастира Ћелије.
Монахиње затичу оронули конак и стару цркву, здања која су вапила за обновитељском руком. Предање говори да је манастирска црква Светих Архангела Михаила и Гаврила задужбина краља Драгутина, односно да је један од браће Немањића подигао ову светињу у 13. вијеку.
- Ове чињенице потврђује сама архитектура храма, да је подигнут негдје у Средњем вијеку. Тако да је средњовјековна задужбина и засигурно да потиче из доба Немањића, нашег златног периода, духовне и градитељске обнове нашег народа - појаснио је протонамјесник Слободан Алексић.
Судбоносни тренутак за ову светињу био је долазак Аве Јустина Поповића, професора Београдског универзитета, кога су комунисти протјерали.
Трудољубљем Аве Јустина, игуманија Саре и Гликерије, монахиња и самих мјештана манастир Ћелије доживљава духовни и материјални процват. По благослову Аве Јустина монахиња Антонина одлази у Грчку на учење иконописа, византијске иконографије и технике сликања.
Паралелно са иконописањем започиње мисионарска и издавачка дјелатност. Године 1970. штампан је "Акатист Покрову Пресвете Богородице", прво издање. Тако монахиње Ћелија попут пчела проносе Свето Јеванђеље широм свијета и доприносе духовном васкрсењу.
- Манастир Ћелије има своје издаваштво и чувен је по дјелима Аве Јустина. Преко стотину дјела овај манастир је одштампао и подијелио, пустио нашем православном свијету да тражи одговоре на многа своја питања. Поред издаваштва ту је и иконопис, који је красио један период овог манастира. Оно по чему су монахиње Ћелија познате јесте благољепије, лијепо појање, лијеп начин и стил пјевања, који је препознатљив у нашем православном, молитвено-богослужбеном свијету - наставља причу протонамјесник.
Истакао је да манастир има своје молитвено правило које почиње у 5 часова ујутру, са свим оним личним молитвеним правилима сваке монахиње. Оне се окупљају у светом храму и започињу јутарњу молитву.
Послије Аве Јустина у овај свети храм долазе по благослову надлежног епископа свештеници из цијеле Епархије ваљевске да служе бденија, вечерња богослужења и свете литургије. Многи људи данас траже духовну храну и воду да утоле своју духовну глад и жеђ.
- Један свештеник дежура код моштију Преподобног Аве Јустина, чита молитве и даје одговоре свима онима који богочежњиво долазе овдје. Манастир Ћелије је познат у нашој Цркви по строгом молитвеном правилу - закључује протонамјесник Алексић.
У близини манастира протиче Градац, једна од најбистријих европских ријека на којој је у новије доба крштено неколико хиљада Ваљеваца. Прозвана је ваљевски Јордан.
