Утврђен Нацрт Програма јавних инвестиција и Информација о дугу
Овим нацртом обухваћени су и кандидовани пројекти који су исказани као приоритетни, али за чију реализацију у моменту израде документа нису обезбијеђена финансијска средства.
Из Министарства наводе да је у периоду 2022-2024. година планирана је реализација инвестиционих пројеката (капитална потрошња) у укупном износу од 530.706.195 КМ.
Нацртом Програма јавних инвестиција обухваћени су и пројекти чија је реализација почела у претходним годинама, а по овом основу је закључно са 2020. годином, утрошено 1.239.501.801 КМ (из свих извора финансирања), а у 2021. години планира се утрошити 400.848.604 КМ. Најзначајнији су пројекти из области енергетике и здравства.
Највеће инвестиције у периоду 2022-2024. планиране су у области производње и снабдијевања енергијом са укупним износом улагања од 199.690.863 КМ. Међу најзначајнијим пројектима је изградња вјетроелектране Хргуд укупне вриједности 126.121.698 КМ, од чега је закључно са 2020. годином уложено 119.784 КМ, у текућој години планирано је улагање 1.102.611 КМ и у периоду 2022-2024. година још 124.899.303КМ.
Слиједи пројекат изградње хидроелектране Дабар-прва фаза чија укупна вриједност износи 165.267.635 КМ од чега је закључно са 2020. годином утрошено 125.422.635 КМ. У области енергетике значајан је и Пројекат енергетске ефикасности у јавним зградама чија укупна вриједност износи 22.492.045 КМ.
У периоду од 2022. до 2024. године планирана су и значајна улагања у здравствени сектор у износу од 153.812.776 КМ.
Највећи износ улагања у том периоду је за изградњу нове болнице у Добоју, чија је укупна вриједност 103.625.400 КМ. У периоду обухваћеном програмом, биће уложено 31.087.620 КМ.
За изградњу и опремање нове болнице у Источном Сарајеву у периоду 2022-2024. године биће уложено 27.251.049 КМ. Укупна вриједност овог пројекта износи 54.502.101 КМ, утрошена средства закључно са 2020. годином износе 18.168.368 КМ.
Планирана је и изградња и опремање објекта за стационарни саобраћај и комерцијалне садржаје предвиђене важећим Регулационим планом (Паприковац-Петрићевац, зона Д, Бањалука), укупне вриједности 34.871.850 КМ, те пројектовање, изградња и опремањеновог објекта по систему "кључ у руке", изградња паркинга, изградња подстанице медицинских гасова и трафо станице, адаптација и опремање постојећег објекта ЈЗУ Болница Зворник - укупна вриједност пројекта износи 29.190.276 КМ, од чега је закључно са 2020. годином утрошено 2.882.761 КМ, а у текућој години планирано је улагање 8.434.394 КМ, те у периоду 2022-2024. 17.873.118 КМ.
По истеку периода обухваћеног Нацртом 2022-2024. године за пројекте чија реализација ће још трајати потребно је уложити још 61.498.506 КМ.
У наредном трогодишњем периоду кандидовани су и пројекти за чију реализацију још нису обезбијеђена средства, а чија је укупна вриједност 3.808.365.612 КМ. Од поменутих пројеката су најзахтјевнији пројекти из области енергетике - укупно 1.572.402.199 КМ или 41,29 одсгто и саобраћаја и веза - укупно 1.367.500.000 КМ или 35,91 одсто.
У току процедуре израде нацрта Програма јавних инвестиција, Министарство финансија Републике Српске је позвало осам градова у Републици Српској - Бањалука, Бијељина, Градишка, Дервента, Добој, Зворник, Приједор и Требиње да, као пилот активност, кроз информациони систем поднесу своје пројекте у имплементацији и приоритетне пројекте без обезбијеђених извора финансирања (кандидоване пројекте) и учествују у изр ди документа.
Податке о пројектима доставили су Бањалука, Бијељина, Градишка, Дервента, Зворник и Приједор. Пријављено је укупно 14 пројеката у имплементацији чија укупна вриједност улагања у периоду 2022-2024. година износи 13.155.053 КМ, те 45 пројеката без обезбијеђених извора финансирања (кандидовани пројекти) чија укупна вриједност износи 249.249.619 КМ, од чега је предмет анализе било 35 пројеката које су градови рангирали од 1 (најприоритетнији пројекат) до максимално 7, чија укупна вриједност износи 226.126.967 КМ и који се налазе на Прелиминарној листи приоритетних пројеката.
Влада Републике Српске утврдила је на данашњој сједници и Информацију о дугу са стањем на дан 31.12.2020. године, која ће бити упућена на разматрање и усвајање у Народној скупштини Републике Српске. У Информацији је наведено да стање јавног дуга Републике Српске на дан 31.12.2020. године износи 4.726,05 милиона КМ, што представља 42,89 одсто БДП-а, док укупни дуг Републике Српске износи 5.833,45 милиона КМ, тј. 52,94 одсто БДП-а.
На основу Стратегије управљања јавним дугом, у 2020. годину готово 63 одсто финансирања буџетске потрошње обезбијеђено је из домаћих извора и то претежно кроз емисију хартија од вриједности на домаћем тржишту, те у мањем обиму и путем кредита узетих код домаћих банака. Истовремено, 37 одсто финансирања буџетске потрошње је реализовано из спољних извора, тј. путем кредита међународних финансијских институција.
Стање спољњег дуга на дан 31.12.2020. године било је3.526,39 милиона КМ, од чега је дуг Републике Српске 2.297,56 милиона КМ, дуг јединица локалне самоуправе 121,42 милиона КМ и дуг јавних предузећа и ИРБ-а 1.107,40 милиона КМ.
Спољни дуг се, као и сав остали дуг, редовно сервисира, те је у складу са тим у 2020. години отплаћено укупно 260,03 милиона КМ, наводи се у саопштењу Министарства.
У 2020. години је по основу кредита за подршку развоју инфраструктуре повучено укупно 65,32 милиона КМ, од којих се 28,86 милиона КМ односи на стамбено збрињавање, енергетску ефикасност, те заштиту и опоравак од поплава, 31,75 милиона КМ за област електроенергетског система, те 4,71 милион КМ на реструктурисање Жељезница Републике Српске.
У периоду од 14.12.1995. до 31.12.2020. године, од укупно одобрених кредитних средстава за привредне дјелатности, у износу од 445,40 милиона КМ, повучено је 364,96 милиона КМ. Кредити за подршку привредним дјелатностима обухватају области пољопривреде, сточарства, помоћи у приватизацији, извозну подршку, те трговинске олакшице. Крајњи корисници кредитних средстава су пољопривредни произвођачи, те приватни сектор - мала и средња предузећа.
Када су у питању кредити за јавну/буџетску потрошњу, у периоду од 14.12.1995. до 31.12.2020. године, од укупно одобрених кредитних средстава за ове намјене у износу од 3.774,47 милиона КМ, повучено је 2.542,39 милиона КМ. Ријеч је о кредитима за области - болничке услуге и здравствена заштита, подршка буџету, образовање, развој локалних заједница, запошљавање, демобилизација и деминирање, те реструктурисање Жељезница.
Стање укупног унутрашњег дуга на дан 31.12.2020. године је 2.307,06 милиона КМ, а односи се на дуг Републике Српске у износу од 1.723,81 милион КМ, дуг јединица локалне самоуправе у износу од 370,68 милиона КМ и дуг фондова социјалне сигурности износи 212,58 милиона КМ.
Унутрашњи дуг Републике Српске чини верификовани унутрашњи дуг (стара девизна штедња, ратна штета и опште обавезе) у износу од 286,17 милиона КМ, дуг по основу трезорских записа у износу од 108,70 милиона КМ, те дуг по основу дугорочних дужничких хартија од вриједности - обвезница, дугорочних кредита и активиране гаранције Републике.
Република Српска уредно извршава обавезе по основу сервисирања унутрашњег дуга, на шта се у 2020. години односи 221,93 милион КМ.
Закључно са 31.12.2020. године извршено је укупно 25 емисија обвезница на име измирења обавеза по основу верификованог унутрашњег дуга, у износу од 1.020,65 милиона КМ и то осам емисија по основу измирења старе девизне штедње (при чему су за шест емисија сви купони доспјели закључно са 01.01.2020. године), три емисије по основу општих обавеза и 14 емисија по основу ратне штете.
Изложеност Републике Српске по издатим гаранцијама на крају 2020. године је износило 804,32 милиона КМ, тј. 7,3 одсто БДП-а.
Влада Републике Српске је у фебруару 2021. године усвојила Стратегију управљања дугом Републике Српске за период 2020-2023. година, након што је Министарство финансија Републике Српске у 2020. години ревидирало и ажурирало стратегију управљања дугом.
У складу са наведеним стратешким документом, циљ управљања дугом Републике Српске је обезбјеђење финансијских средстава за финансирање одобрених инвестиционих пројеката, рефинансирање посматраног дуга и извршење буџета Републике Српске, уз минималне трошкове и ризике, а поменути циљ ће се операционализовати кроз стратегију диверзификације извора финансирања, инструмената и базе инвеститора.
Према тромјесечном саопштењу Републичког завода за статистику Републике Српске од 31.03.2021. године, БДП за 2020. годину износи 11.019,64 милиона КМ, наведно је у саопштењу Министарства финансија Републике Српске.