Онлајн изложба поводом 230 година првих српских новина
Новине су биле намијењене "славеносрпском високоблагородном клеру и народу".
Изложбу је приредила Библиотека Матице српске, која, по свему судећи, једина посједује комплет првих српских новина из 1791. године.
Електронски каталог изложбе садржи опис издања и хронолошки преглед одабране литературе са сигнатурама.
Поставка се може погледати у јавном каталогу до 27. маја, и то на њеном сајту /бмс.нс.ац.рс/, саопштено је из Библиотеке.
Аутори изложбе су Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник је Селимир Радуловић.
ГЛАВНЕ ВИЈЕСТИ ПОЛИТИЧКЕ И ВОЈНЕ ПРИРОДЕ
Новине су доносиле претежно вијести политичког и војног садржаја, које су углавном преузимане из разних њемачких листова.
Објављивани су и текстови из других области, попут књижевности, школства и медицине, а публиковани су и прегледи књига, као и разни огласи.
Те новине су, на примјер, донијеле извјештај о оснивању Карловачке гимназије у Сремским Карловцима.
Уједно, објавиле су и прву биографију генерала Суворова, потом први фељтон, извод из Јулинчеве "Историје народа", а публиковани су и драмски дијалози и стихови, сатиричне приче и етнолошке описе народа.
ПРВИ ДОПИСНИК СТЕФАН РАЈИЋ
Први познати дописник за српске новине био је Стефан Рајић из Осијека, а било је и дописника из Земуна, Сремских Карловаца, Темишвара, Новог Сада, као и других мјеста.
Језик новина, међутим, наилазио је на осуде тадашње јавности јер је био неразумљив ширем кругу читалаца.
Представљао је, наиме, мјешавину српскословенског, рускословенског и нарочито народног језика, уз присуство и дијалекатских црта својствених данашњем шумадијско-војвођанском дијалекту.
Послије двије године излажења, новине су угашене.
Рад на развоју српског новинарства наставио је Стефан Новаковић, који је 28. децембра 1792. године објавио први број "Славеносерпскија вједомости".
ВЕЛИКИ ЗНАЧАЈ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ НОВИНАРСТВА
Иако су краткот излазиле, прве српске новине заузимају значајно мјесто у историји српског новинарства, српске периодике и у српској историји и култури уопште.
Прве српске новине појавиле су се у Бечу, 14. марта 1791. године, под називом "Серпскија повседневнија новини". Оне су излазиле два пута седмично, и то уторком и петком.
Од 15. броја промјениле су наслов у "Серпскија новини" и тако излазиле до краја децембра 1792, мада је посљедњи доступан број од 10. децембра те године.
У првој години објављена су 84 броја, а у другој 105 бројева.
ШТАМПА НА ЦРКВЕНОЈ ЋИРИЛИЦИ
Новине су штампане црквеном ћирилицом на осмини табака, у два ступца. Прве српске новине уређиване су по узору на бечке њемачке новине сличне врсте.
Дозволу за покретање првих српских новина затражили су 1790. године у Бечу Србин Емануел Јанковић из Новог Сада, писац, преводилац и штампар, као и Грци, браћа Публије и Георгије Маркидес Пуљо.
Тражена дозвола одобрена је браћи Маркидес Пуљо, који су по занимању били штампари.
У првом броју објављен је и "Предговор", у којем је изражена "огромна захвалност и похвала" Леополду Другом за дозволу за издавање новина.