Фото: СРНА
За погинуле борце и цивиле жртве НОР-а служен је парастос, а бројне делегације положиле су вијенце испред меморијалног зида код централног споменика на Мраковици.
Битка на Козари једна је од највећих битака на бившим југословенским просторима у Другом свјетском рату. Вођена је под шифром "Xавер" од 10. јуна до 30. јула 1942. године са циљем чишћења Козаре и Поткозарја од партизанских јединица и становништва, будући да су у прољеће партизани ослободили територију од ријеке Саве на југу до планина Козаре и Грмеча.
Други козарски народноослободилачки партизански одред са око 3.500 бораца супроставио се обједињеној борбеној групи "Западна Босна" од око 50.000 војника њемачких и усташко-домобранских јединица под командом њемачког генерала Штала.
У чврстом тактичком обручу око Козаре у планини се, осим партизанских јединица, нашло и око 80.000 становника у збјегу, углавном Срба. Након жестоких борби у ноћи између 3. и 4. јула 1942. године из обруча је на слободну територију изишло само неколико стотина бораца и мјештана према Грмечу.
У чишћењу Козаре и Просаре убијен је велики број рањених партизана и цивила, а око 68.000 становника затечених у збјегу, међу којима велики број дјеце, депортовано је у злогласне усташке и њемачке логоре, у којима их је већина звјерски уморена.
Козара је постала симбол отпора највећем злу са којим се човјечанство суочило у првој половини 20. вијека и већ деценијама се становници Козаре и Поткозарја окупљају око 4. јула на Мраковици како би се поклонили сјенима погинулих партизана и страдалих цивила.
ДОДИК: УСТАНАК ЈЕ БИО НА КОЗАРИ, А НЕ У САРАЈЕВУ
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је народ Поткозарја несаломив у настојању да живи слободно, да живи свој на своме и да се не покори туђину, а да је за то био спреман дати огромне жртве.
- Историјске чињенице говоре да су у партизанској народноослободичкој војсци највећи дио бораца били Срби. То говорим због оних који сада покушавају да фалсификују историју и да на неким другим мјестима обиљежавају антифашистичку борбу, присвајајући тековине овог народа, настојећи да свијету покажу неку другу истину. Устанак се десио овдје, а не у Сарајеву - рекао је Додик на Мраковици.
Додик је истакао да на НОБ могу бити поносни и борци посљедњег, Одбрамбено-отаџбинског рата који данас, заједно са својим дједовима и очевима учесницима НОР-а, обиљежавају овај значајан датум из историје српског народа.
- Данас, да немамо РС, не би било ни овог обиљежава овдје и РС је светиња као што је била и НОБ. Ми желимо да живимо мирно и најбоље слободарске тековине овог народа уткане су у РС - поручио је Додик.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић поручио је окупљенима на народном збору да је Мраковица светилиште, мјесто части, поноса и достојанства.
- И наредних година на овом и другим мјестима обиљежаваћемо ове важне датуме и историјске чињенице да се не забораве и да се не допусти да их злонамјерни фалсификују - поручио је Ђокић.
Предсједник СУБНОР-а Благоје Гајић подсјетио је да је битка на Козари била морални испит сваког борца, сваке чете, сваког батаљона и читавог народноослободичаког покрета.
- Она је неисцрпно дјело и снаге и поноса будућим поколењима - истакао је Гајић.
