Сретен Стојановић - сликар, младобоснац, академик САНУ
Стојановић је основну школу похађао у Приједору, а била је на свега неколико метара од њихове породичне куће на мјесту данашњег Дома за пензионере и стара лица.
Након основне, почео је да похађа средњу школу у Бањалуци, али је као националистички револуционар истјеран из гимназије. За вријеме Првог свјетског рата био је затворен као члан организације "Млада Босна", због чега је био осуђен на вишегодишњу робију, као и његов брат Младен Стојановић, који ће у вријеме Другог свјетског рата постати народни херој.
Сретен Стојановић један је од првих професора на Академији ликовних уметности у Београду. Био је члан САНУ, у којој је изабран 1950. године за дописног, а 1959. за редовног члана.
Осјећај за монументалност исказује на споменицима Карађорђу, Његошу, Филипу Вишњићу, Младену Стојановићу, а нарочито на споменицима изведеним послије Другог свјетског рата на Иришком венцу - споменик "Слобода" из 1951. године, те у Босанском Грахову.
Стојановић је излагао још на изложбама независних умјетника у Паризу 1921. године. Његова дјела изложена су у више галерија, поред осталих и у Спомен-збирци Павла Бељанског.
Сретен Стојановић умро је 29. октобра 1960. године и сахрањен на Новом гробљу у Београду.
У јуну 2013. године у Галерији РТС-а отворена је изложба његових скулпура и слика.