Пресуда Махмуљину за злочине над Србима у Возући и Завидовићима
Пресуда ће бити изречена након пет година од почетка судског процеса и више од 25 година послије најмонструознијих злочина почињених над Србима на подручју Завидовића и Возуће.
Муџахедини из одреда "Ел муџахедин", пристигли из арапских и других исламских земаља, брутално су одсијецали главе српским војницима, а потом тјерали остале српске заробљенике да љубе одсјечене главе, о чему је снимљен и документарни филм "Љуби брата".
Стручњаци за борбу против тероризма сматрају да се прва велика војна операција "Исламске државе", уз масовно ритуално одсијецање глава хришћанима, десила управо након паљења и рушења Возуће 1995. године. Деценијама послије су услиједили бројни терористички напади на тлу Европе.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Махмуљин је ухапшен 8. децембра 2015. године у Сарајеву, а 31. децембра те године Суд БиХ потврдио је оптужницу.
Према оптужници, припадници одреда "Ел муџахедин" су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.
Тужилаштво БиХ је у завршној ријечи 14. октобра затражило од Суда да казни Махмуљина у складу са законом, јер сматра да су изведени докази потврдили све релевантне чињенице из проширене оптужнице.
Махмуљин је у завршној ријечи 9. децембра рекао да очекује праведну пресуду, док је његов бранилац Нермин Мулић затражио ослобађајућу пресуду.
Изрицање пресуде најављено је у 9.00 часова, објављено је на сајту Суда.
Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", НАТО бомбардовања и њихових јединица за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.
Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.
Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, које је започело 1992. године.