13/01/2021 | 09:22 ⇒ 09:25 | Аутор: СРНА
Матица српска - покретач науке и културе код Срба
У Пешти је 14. јануара 1826. године покренута иницијатива за основање Матице српске на идеју Јована Хаџића /псеудоним Милош Светић/ и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Божитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића.
Матица српскаФото: РТРС
То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо је почело да издаје "Летопис Матице српске", најстарији српски књижевни часопис.
Матица је 1864. године пресељена у Нови Сад, гдје се налази и сада.
Потреба националне хомогенизације, просвјећивања, као и издавања српских књига били су основни разлози за формирање оваквог друштва.
Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем часописа "Сербске летописи" /каснијег "Летописа Матице српске"/, најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
Матица српска дјелује данас и на територији Републике Српске, као и у Црној Гори.