Шпирић: Савјет министара поново потврђен
- Званични став о раду Савјета министара јуче је дао Представнички дом Парламентарне скупштине. Све изван тога је политичка прича - рекао је Шпирић новинарима.
Он је навео да се може расправљати о томе да ли има довољно закона који иду у Парламентарну скупштину.
- Ја мислим да нема довољно и да би требало више да би БиХ испуњавала обавезе на европском путу. Шта је разлог да Савјет министара није продуктивнији, то је питање за њих, али званични став о раду Савјета министара јуче је рекао Представнички дом Парламентарне скупштине - истакао је Шпирић.
Када је ријеч о чињеници да Дом на данашњој сједници није расправљао о мигрантској кризи, што су тражили делегати опозиционих странака, Шпирић је навео да је Колегијум дома на јутрошњој сједници подржао закључак који је Дом народа усвојио да Савјет министара припреми информацију како би било одржано пленарно засједање о мигрантској кризи.
- Ми то нисмо добили и иновирали смо тај закључак - рекао је Шпирић.
Он је додао да је и бошњачки делегат Денис Бећировић тражио да се на бази свеобухватне информације Савјета министара расправља о мигрантској кризи и заоштреним односима у Унско-санском кантону.
- Гдје је свеобухватна анализа? То и јесте проблем. Једно је постављање тема и питања да се не обави расправа. Могу да разумијем то је захтјев опозиције, али ми који представљамо већину морамо имати податке и анализе на бази којих можемо да доносимо одлуке - рекао је Шпирић.
Он је напоменуо да је мигрантска криза много озбиљнија од било које иницијативе.
- Годинама говорим да у БиХ све стоји, само се мигранти крећу. Нико ме тад није питао шта говорим и ко ће данас рећи да сам био у праву - навео је Шпирић.
Он је рекао да тражи да се буде одржана пленарна сједница и добијена потпуна информација из Министарства безбједности у Савјету безбједности.
- Овдје постоје двије ствари - једна је управљање мигрантском кризом, а друго је да се спријечи улазак миграната у БиХ. Европа нам даје паре да их задржавамо овдје и да не иду њима, али то није спречавање мигрантског таласа, него управљање кризом на тлу БиХ - навео је Шпирић.
Он је додао да је то много сложен проблем, да није једноставан и да ће се видјети на који начин ће се БиХ носити са њим.
- Очекујем да ће Савјет министара сачинити ту информацију и да ћемо о томе најозбиљније разговарати - додао је Шпирић.
Одговарајући на питање новинара да ли очекује да случај у вези са иконом коју је предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поклонио министру иностраних послова Сергеју Лаврову добије судски епилог, Шпирић је рекао да сматра да је то "ствар Предсједништва и протокола".
- Све ван тога што би рекао било би политичко одбацивање. На бази информација које имам мислим да ту нема елемената за истражне радње, али то је само мој став - рекао је Шпирић.
Осврћући се на приједлог закона о сукобу интереса који је јуче усвојио Представнички дом, Шпирић је рекао да није прочитао тај законски приједлог, али да сматра да закон треба усвојити и да је најбоље да га предложе радне групе од клубова парламентарне већине који је у складу са европским стандардима.
- Ако ресорно министарство понуди такав закон, он ће имати подршку у Дому народа - рекао је Шпирић и додао да очекује да ће се то десити.
Он је рекао да у БиХ постоји нека врста "политичког егзибиционизма" у којем је "опозиција снажна само ако закони не прођу".
- Мора се јасно изјаснити парламентарна већина која ће примјењујући стандарде ЕУ долазити до законских рјешења. Овдје се дешава да опозиција гура законе за које унапријед зна да нити су у складу са европским стандардима, нити ће бити прихваћени. Ово и јесте фактура парламентарној већини ако постоји - нагласио је Шпирић.
Он је истакао да парламентарна већина треба јасно да се позиционира и да је на њој одговорност.
- Парламентарна већина би требала у законодавном смислу да буде храњена из Савјета министара и од њих очекујемо да добијемо законе - рекао је Шпирић.