Хумано млијеко не само храна, већ и лијек
Оваквих банака је све више у свијету, јер истраживања показују да је донорско хумано млијеко најздравији начин исхране за пријевремено рођене и тешко болесне бебе, којима није доступно мајчино млијеко. У Београду, оваква банка постоји од 2009. године, када је у оквиру Института за нео-натологију основана Прва српска банка хуманог млијека.
Хумано млијеко је најидеалнија храна за бебе због својих нутритивних и имунолошких фактора, као и везе која се успоставља између мајке и бебе. Уколико нема млијека сопствене мајке, најприближнија замјена је донорско млијеко из банака хуманог млијека.
- Хумано млијеко је намијењено свакој новорођеној беби, а првенствено пријевремено рођеним бебама - истакла је примаријус др Радмила Милеуснић Миленовић, начелница Одјељења за мајке и исхрану дјеце Института за неонатологију у Београду.
Донори могу да буду здраве мајке које имају вишкове млијека и прођу одређене процедуре и анализе. Годишње их је у просјеку око 60, а на овај начин банка током године прикупи отприлике 600 до 800 литара донорског млијека.
Оно се прикупља, обрађује и чува по строго утврђеним процедурама.
Прва српска банка хуманог млијека у Београду ужива углед у земљи и иностранству.
- Ми имамо већ озбиљну традицију и тај континуитет у нашем раду нас заиста на неки начин издваја у цијелом овом региону. Заиста смо на неки начин лидери у овом послу - навела је докторка.
Једна од првих донорки мајчиног млијека била је Оливера Вукомановић, која је и данас под утиском тог предивног искуства.
- Непоновљив је осећај, кад ви знате коме помажете и зашто помажете, када дајете нешто што не може да се купи, то је просто непоновљив осећај, невјероватна срећа и задовољство - истакла је Оливера Вукомановић, донорка хуманог млијека.
У Србији постоји и банка хуманог млијека у Новом Саду. Банке млијека су непрофитабилне организације, а мајке - донори заслужују огромно поштовање јер је ријеч о изузетно хуманом чину, с обзиром на то да је хумано млијеко не само храна, већ и лијек.