Великом броју грађана ускраћено уставно право - да гласају (ВИДЕО)
Закашњели правилници и активности Централне изборне комисије, недовољно јасне инструкције, на појединим бирачким мјестима довели су до инцидентних ситуација међу посматрачима. Због тога опозиционе партије у Добоју најављују захтјев ЦИК-у за поновно одржавање избора у том граду. Ипак, оно по чему ће ови избори остати преседан – хиљадама ако не и десетинама хиљада грађана ускраћено је уставно право – да гласају.
Готово 35.000 ковид позитивних бх. грађана на изборни дан! А само нешто више од 5.300 инфицираних који су успјели да се региструју, уз више пута мијењане услове ЦИК-а! И до свих регистрованих, опет мобилни ковид тимови нису стигли! И хиљаде сумњивих контаката који су изборни дан провели у изолацији. У Коалицији "Под Лупом" не смију ни да процијене колико је често у изборном дану погажена или прегажена "демократија" и прекршено уставом загарантовано право.
- Један једини глас ако се некоме одузме, то је неприхватљиво а камоли ако говоримо о стотинама, хиљадама, или потенцијално десетинама хиљада гласова који могу и утицати на изборни резултат, то је неминовно. Између крађе гласа и онемогућавања гласа је танка линија - нагласио је Дарио Јовановић, директор коалиције "Под лупом".
Осмомјесечне пандемије, изборна адмистрација као да је постала свјесна тек који дан уочи избора. У локалним комисијама оправдање траже и у често мијењаном Правилнику ЦИК-а. Посљедњи пут – само четири дана прије изборног. У ЦИК-у међутим, и не трепнувши кажу, како су само проактивно "дјеловали".
- Били смо проактивни рез били смо онемогућени да урадимо било што друго у односу на оно како смо прописали, како смо урадили - рекао је Жељко Бакалар, предсједник ЦИК-а БиХ.
"Проактивни" ЦИК мјесеце је потрошио и за спријечавање тзв. "крађе идентитета" и малверзација у гласању поштом. Бирачи, који деценијама чак ни на кратко вријеме, нису мијењали пребивалиште, остајали без права гласа јер су регистровани, примјера ради у Аустрији. А до оних који у Аустрији или Грчкој заиста живе, изборни материјал, никада стигао није.
- Немогућност гласања о којем је говорила госпшођа Милица Јефтовић Крстовић из Атине. То је заиста парадоксално да у 21. вијеку због техничких пропуста неко не може да оствари своје уставно право - нагласио је Владо Симовић.
Тек двадесетак је таквих особа, тврде у ЦИК-у који је изборни материјал ван граница БиХ дистрибуисао са вишеседмичним закашњењем. А само у покрајини Тирол таквих је 100 Срба. У цијелој Аустрији око 1.000. Оглушила се Централна комисија и на бројне апеле како се на скученим бирачким мјестима неће моћи испоштовати заштитне мјере физичке дистанце и бесконачан број регистрованих посматрача. Терет проблема пребацила је локалној адмистрацији. Кулминирало је у Добоју у јутарњим часовима. Сада иста Комисија тражи "кривца".
- Упутили смо Градском изборном повјеренству захтјев за доставом имена свих посматрача по терминима како су долазили - додао је Бакалар.
Кроз "Лупу" су биљежили посматрачи, већ традиционалне неправилности на око 150 бирачких мјеста. Фотографисање гласачког листића, гласање без валидног идентификационог документа, породично гласање, покушај притиска на бираче, отворене вреће које “пристижу“ у општинске комисије. Ако након додатних анализа, утврде да су манипулације биле циљане, не искључују ни захтјев за поновљено бројање гласова на спорним бирачким мјестима.
- То је заиста једна ситуација која се понавља од избора до избора. 1.42 Посебно је проблематично то са списковима који нису заиста ажурирани. То није нуклеарна физика, то су ствари једноставне – сарадња ЦИК са одговарајућим уредима и са ЦИПС-ом - додао је Симовић.
Ажурирање спискова, адекватна обука бирачких одбора, у ери дигитализације – много бржи и ефикаснији резултати, само су дио потреба за унапријеђење изборног циклуса, јасан је професор Симовић. И наравно измјена Изборног закона.