Лидери у БиХ да промовишу регионалну сарадњу
- Српска и њени лидери раде на унапређењу сарадње са сусједним земљама БиХ, међутим СДА и многи други елементи сарајевског политичког естаблишмента раде управо супротно. Српска, наравно, жели да има добре односе са Србијом, чији су лидери пружили руку и другим земљама у региону у настојањима да се унаприједе односи и његује сарадња", наводи се у извјештају.
У тексту овог извјештаја се напомиње да је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик недавно на Предсједништву изнио иницијативу о придруживању мини Шенгену као пројекту којим би се укинуле препреке на Балкану и ком су до сада пришли Албанија, Србија и Сјеверна Македонија.
- Српска се нада да ће БиХ придружити мини Шенгену и другим настојањима да се учврсте везе са сусједним државама - истиче се у трећем поглављу овог документа.
Српска је, такође, подржала договор о нормализацији економских односа између Београда и Приштине постигнут посредовањем САД, а Додик је 16. септембра у својству српског представника посјетио Загреб, гдје се састао са хрватским предсједником Зораном Милановићем и премијером Андрејем Пленковићем.
- Ова посјета је значајан симбол остављања старих анимозитета између Срба и Хрвата по страни и окретања као будућности, те пријатељском односу и сарадњи - истиче се у извјештају.
Додик и Пленковић постигли су договор о изградњи витално важног моста преко ријеке Саве на граници Хрватске и БиХ, те разговарали о регионалним питањима, као што су миграције и екологија.
- Додик је захвалио Хрватској на подршци европском путу БиХ, а Милановићев кабинет издао је снажно саопштење у ком подржава Дејтонски споразум и каже - "Хрватска не може остати пасивна и неће подржати иницијативе у смјеру једностране ревизије Дејтонског споразума које би угрозиле мир и стабилности у БиХ и југоисточној Еуропи". БиХ може доста тога да научи од Хрватске у погледу евро-интеграција, а помирење Срба и Хрвата је важно за будућу стабилност и напредак региона, што је битно свим етничким групама - наводи се у извјештају послатом УН.
У документу се наводи да је већина елемената сарајевског политичког естаблишмента реаговала бијесно на поменути састанак, као да помирење Срба и Хрвата нужно представља пријетњу Бошњацима.
- СДА је изричито осудила састанак наводећи да би то могло додатно дестабилизовати ситуацију у БиХ. Номинално "хрватски" члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић изнио је невјероватну и увредљиву теорију завјере о разговорима, рекавши да "се никада неће остварити оно што су Милошевић и Туђман у Карађорђеву замислили", алудирајући на наводно тајни план из времена рата да се БиХ подијели између Србије и Хрватске - појашњава се у извјештају.
У овом извјештају се констатује да СДА и њени савезници морају прихватити да добри односи Срба и Хрвата нису пријетња Бошњацима и да национално помирење није игра нулте суме.
- Састанке као што су Додикови разговори у Загребу треба подржати јер подстичу национално помирење, јачају регионалну сарадњу и помажу БиХ да изнесе ригорозне захтјеве европских интеграција. И заиста, тешко је схватити на који начин руководство СДА замишља да БиХ уопште може успјети и напредовати у раду на европским интеграцијама ако се дијалог између сусједних држава осуђују и забрањују - истиче се у овом документу.
Бошњачки политички естаблишмент, додаје се у трећем поглављу извјештаја, показао је сличан анимозитет и према Србији.
На том плану се наводи примјер да је министар иностраних послова БиХ Бисера Турковић, која је члан СДА, након што је суд у Београду осудио једног Бошњака за ратне злочине и злостављање српских заробљеника 1992. године послала Србији протестну ноту и позвала амбасадора БиХ у Србији на консултације, што говори да Турковићева не представља БиХ, већ своју политичку странку.
- У августу је СДА издала саопштење у ком оптужује предсједника Србије Александра Вучића за "агресију против БиХ са циљем угрожавања њене цјеловитости", упркос Вучићевој досљедној подршци територијалном интегритету БиХ према Дејтонском споразуму - наводи се у извјештају.
У том документу се наводи и да је бошњачки политички естаблишмент реаговао љутитим увредама на резултате црногорски парламентарних избора одржаних 30. септембра, у којима је побједу однијела коалиција која се супротставља црногорском предсједнику Милу Ђукановићу.
Коначно, недавно одржани састанак Александра Вучића, Драгана Човића и Милорада Додика у Београду изазвао је додатне анимозне изјаве бошњачког политичког естаблишмента у којима се имплицира да било који добри односи српских и хрватских политичких личности у региону морају бити нападани као да представљају пријетњу Бошњацима.
"У ствари, српски и хрватски лидери - било у БиХ, Хрватској или Србији - континуирано и досљедно наглашавају опредијељеност за Дејтонски споразум као најбољу формулу за одржавање политичке стабилности у БиХ и региону. Најозбиљнија пријетња по стабилност у БиХ и региону нису пријатељски односи Срба и Хрвата, него одбијање СДА да прихвати дејтонске принципе којима се штити равнотежа права свих конститутивних народа у БиХ", закључује се у трећем поглављу 24. извјештаја Српске упућеном Савјету безбједности УН.