Ко је био и како је говорио митрополит Амфилохије
Рођен је на Божић 1938. као Ристо Радовић у Барама Радовића у близини Манастира Мораче.
Потомак је војводе Мине Радовића који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Амфилохије је често говорио – васпитаван сам уз гусле и приповједања о чојству и јунаштву.
Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.
Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године, упоредо је студирао и на Филозофском. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гдје је магистрирао, а у Атини је докторирао. Професор на Богословском факултету у Београду постао је седамдесетих година, а у два наврата ће бити и декан.
Епископ Банатски постаје 1985. и у Банату ће бити до 1990. када се враћа у Црну Гору. Када је дошао на Цетиње причао је – тада је мало ко овдје знао ко је Свети Петар Цетињски, али сви су у кућама имали слике Јосипа Броза. Често је говорио да људи на овим просторима болују од најопакије болести која се зове брозомора.
Његови сљедбеници говорили су да је за посљедњих 30 година, колико је митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у вријеме Немањића.
Противници су га критиковали да се превише бавио политиком. А он је у једном интервјуу за РТС одговорио – ако је брига о бићу народа и о његовом достојанству политика, онда се јесам бавио политиком.
Био је замјеник патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. Тих година питали су га да ли себе види као као новог патријарха, а он је одговорио – "неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати".
Говорио је да је само Албанија Енвера Хоџе била више атеистичка земља од социјалистичке Црне Горе, али је и сам био изненађен 30 година касније бројем људи на литијама који су протестовали због усвајања закона о слободи вјероисповијести.
Био је свједок важних историјских догађаја. Био је на Цетињу 1989. приликом повратка посмртних остатака краља Николе. Говорио је на сахранама Данила Киша, Зорана Ђинђића, Момира Булатовића.
Благоје Јововић њему се исповиједио у манастиру Острог 1999. и први пут рекао да је он убио Анту Павелића.
Говорио је да неће умријети, а да на врх Ловћена не вратим Нјегошеву капелу, која је срушена 1974. године, и на чијем мјесту је направљен маузолеј, рад Ивана Мештровића.
Када је лидер ДПС-а и предсједник Црне Горе Мило Ђукановић најавио да ће радити на обнови аутокефалне црногорске цркве, Амфилохије је поручио да је то први пут у историји да атеиста хоће да прави цркву.
Вјероватно је један од најзаслужнијих што је након три деценије Ђукановићев ДПС постао опозиција у Црној Гори.
Смрт митрополита Амфилохија један је од највећих тектонских поремећаја у новијој историји Црне Горе.