Епидемија усамљености осваја свијет

На почетку пандемије психијатри су анкетирали 5.070 одраслих Аустралијанаца и констатовали да је више од три четвртине испитаника одговорило да се њихово ментално здравље погоршало од почетка избијања болести.

Готово 80 одсто испитаника изразило је умјерен до екстреман ниво страха од неизвјесне будућности.

Половина је изјавила да се осјећа умјерено до крајње усамљено, а половина да осјећа умјерен до екстреман страх од финансијских посљедица пандемије на њихов живот, преноси ДПА.

У оваквим неспокојним временима људи се могу осјећати уплашено, забринуто, депресивно и презасићено сталним упозорењима и медијским извјештајима о ширењу пандемије, наводе из аустралијске добротворне организације за подршку у кризним ситуацијама која дјелује под називом Лајф лајн.

Ова организација даје савјете који се односе на ментално здравље појединца, указујући на то да би сваки човјек морао активно да води рачуна о властитој заштити и буде свјестан у коликој мјери може поднијети изложеност медијима.

Усамљеност је и прије појаве пандемије била невидљиви проблем, потврђују и њемачки љекари.

- У великим градовима живи много људи који немају готово никаквих друштвених контаката - истиче Стефан Дојчман, који води добротворну организацију из Хамбурга.

У јеку пандемије тај проблем се продубио. У првој фази пандемије, између средине марта и средине маја, његова линија за помоћ у Хамбургу забиљежила је 25 до 30 одсто више позива.

- Многи људи су се жалили на дубок и тежак осјећај усамљености - каже Дојчман.

До сличних сазнања дошли су и волонтери стотину линија за психолошку помоћ које дјелују широм Њемачке. Око 40 одсто људи звало је желећи да разговара о рестрикцијама, о неизвјесности и о промјенама које је донијела пандемија.

Пандемија у Њемачкој изазвала је "епидемију усамљености".

Око 80 одсто испитаника жали се да им изостанак контаката са члановима породице и пријатељима пада веома тешко, показало је истраживање института Форса, спроведено по наруџби њемачке куће здравственог осигурања Техникер кранкенкасе.

Граница између усамљености, депресије и менталних болести врло је нестална, упозоравају стручњаци.

Уз депресију и анксиозне поремећаје, акутни и посттрауматски стресни поремећај, зависност од алкохола и дроге, у оваквим несталним временима могу се појачати и опсесивно-компулзивни поремећаји и психозе.

Научници сада процјењују колика је опасност од усамљености у доба пандемије и од њених посљедица, те позивају све који су приморани да остану код куће да пронађу некога с ким ће разговарати о својим бригама и страховима, те да одржавају онлајн везе.