Анализа: Ко је човјек који је предсједник Суда БиХ?
- Ко је човјек који је предсједник Суда БиХ? На то питање не можемо са сигурношћу одговорити, барем у погледу његовог идентитета, с обзиром да посједује и активно користи два лична имена, једно у БиХ (Ранко Дебевец, држављанин БИХ), а једно ван БиХ (Ранко Дебевец Кавасон, држављанин Шпаније) - пише banjaluka.net.
Међутим, како истиче портал banjaluka.net, оно што се сасвим сигурно може, на основу информација које су задњих дана испливале у јавност, јесте указати на све оно што је тај предсједник Суда урадио противуставно, противзаконито, неморално и недостојно функције судије и предсједника Суда БиХ .
Држављанство
Сада је већ потпуно извјесно да предсједник Суда БиХ има најмање два држављанства – држављанство БиХ и држављанство Краљевине Шпаније. То само по себи не би било проблем да није неколико чињеница које то двојно држављанство чине, благо је рећи, спорним, истиче се у тексту.
Устав БиХ је кристално јасан и потпуно недвосмислен, те предвиђа у свом члану 7. тачка д) сљедеће:
“д) Држављани БиХ могу имати држављанство друге државе, под условом да постоји билатерални споразум између БиХ и те државе којим се то питање уређује, а који је одобрила Парламентарна скупштина у складу са чланом ИВ, став 4, тачка (д). Лица са двојним држављанством могу гласати у БиХ и ентитетима само ако имају пребивалиште у БиХ.“
Према томе, питање двојног држављанства је уставна материја, прецизно регулисана уставном одредбом, а уставне одредбе нит могу бити, нити су икада од Уставног суда БиХ проглашене неуставним.
БиХ има билетарални споразум о двојном држављанству само са Србијом, Хрватском и Шведском.
Са Краљевином Шпанијом нема такав споразум.
У тексту се наглашава да је, чим се ова информација појавила у јавности, медијско-пропагандна машинерија СДА коју под својом контролом држи директор ОБА БИХ Осман Мехмедагић Осмица (који под својом контролом држи и предсједника Суда БиХ), кренула у релативизацију и банализацију овог огромног проблема, наводећи како је Уставни суд БиХ још 2011. по тужби Бакира Изетбеговића поништио ову "законску одредбу" о двојном држављанству.
- Наравно, ради се о класичном медијском спину, јер питање двојног држављанства је регулисано чланом 7 тачка д) Устава БиХ. Коју Уставни суд не може да поништи, нити ју је поништио - пише у анализи портала banjaluka.net.
Да, постоји одлука Уставног суда БИХ бр. 9/11 по тужби Бакира Изетбеговића, али се она не бави одредбом члана 7. Тачка д) Устава БиХ која регулише питање двојног држављанства, него се бави питањем преузимања држављанства БиХ у случају стицања другог држављанства, а та материја је регулисана тим законаким одредбама које су проглашене неуставним.
- Вјештим спином и замјеном теза, медијско-пропагандна машинерија СДА је покушала наметнути (спиновати) тумачење ове одлуке у смислу да је том одлуком у ствари поноштена Уставна одредба из члана 7. Тачка д) Устава БИХ, што је чист нонсенс. Јер се одлука Уставног суда БИх бавила Законским одредбама које регулишу посљедицу стицања држављанства друге државе а не дозвољеношћу стицања држављанства друге државе, које питање је регулисао Устав БиХ - пише banjaluka.net.
Предсједник Суда БиХ је дипломирани правник са искуством, који је држављанство Шпаније стекао 1998. године у тренутку када је већ имао држављанство БиХ. Да би стекао држављанство Шпаније, морао је надлежним шпанским властима поднијети захтјев за пријем у држављанство Шпаније, и то је и учинио без да се претходно одрекао држављанства БиХ, иако је као дипломирани правник сасвим сигурно знао за Уствану одредбу члана 7 тачка д) Устава БиХ, што значи да је садашњи предсједник суда БиХ поступио противуставно, директно супротно одреби члана 7. Тачка д) Устава БИХ.
- Поред тога што је поступио противуставно, те на тај противуставан начин стекао држављанство Шпаније, предсједник Суда БиХ ту чињеницу није пријавио ВСТС на више конкурса на којима је аплицирао иако је то морао, нити другим органима БиХ, што значи да је сакрио своје противуставно понашање, а што је пуно више од простог непријављања другог држављанства државе са којом постоји билатерални споразум о двојном држављанству, као што су Србија Хрватска и Шведска - наглашава се у тексту који је објавио banjaluka.net.
Портал banjaluka.net наводи да се ту не завршавају неуставна, незаконита и неморална понашања предсједника Суда БиХ.
Портал pressmedia.ba објавио је хронолошки, како наводе, чињенице из којих се, како истичу, јасно виде сва назаконита и неморална понашања предсједника Суда БиХ,
Портал banjaluka.net је искористио те, како су истакли, чињенице и за потребе овог текста.
Незаконит и непримјерен утицај на провођење тужилачких провјера
Тужилац Тужилаштва БиХ која ради на предмету у којем је пријављен Ранко Дебевец јуче је поднијела дисциплинске пријаве против Ранка Дебевеца.
– Ранко Дебевец је пријављен Тужилаштву БиХ због више кривичних дјела, поводом чега је у Тужилаштву БИХ (како је то по закону и редовна пракса) формиран предмет те се врше провјере навода те пријаве.
– Предметом је задужена тужилац Тужилаштва БиХ Ведрана Мијовић, која врши провјеру навода пријаве у предмету у којем је пријављен Дебевец.
– Ранко Дебевец је судија и предсједник Суда БиХ, који као такав у складу са Законом о ВСТС-у и Кодексом судијске етике мора да се суyдржи од било каквог интервенисања, сугерисања, распитивања и коментарисања тужиоца који се бави било којим предметом, а посебно предметом у којем је тај предсједник суда пријављен.
– Тужилаштво свој посао морао радити једнако у односу на све грађане који су пријављено па и ако су питању судије, тужиоци, предсједници судова и тако даље, како би се обезбједила независност у поступању.
– Предсједник Суда БиХ користи своју позицију и ауторитет предсједника Суда БиХ, своја познанства која има као предсједник Суда БиХ да би прво сазнао шта то ради Тужилаштво БиХ у предмету у којем је он пријављени, затим тражи објашњења од тужиоца који ради на предмету у којем је он пријављени, коментарише предузете радње од стране тужиоца, сугерише тужиоцу кога да испитује, а кога да не испитује, шта да истражује, а шта да не истражује, сугерише тужиоцу на који начин да спроводи истражне радње. Све су то поступци предсједника суда строго забрањени Законом о ВСТС-у БиХ и Кодексом судијске етике.
– Према Закону о кривичном поступку БиХ и Закону о Тужилаштву БиХ изричито је прописано да су све институције и органи у БиХ дужни да сарађују са Тужилаштвом БиХ у вршењу провјера.
– Увид у податке из службене евиденције институција и органа у БиХ мора се омогућити Тужилаштву БиХ на његов захтјев без било каквог претходног судског одобрења.
– Чак уколико Тужилаштво БиХ хипотетички начини некакву процедуралну грешку у предмету у којем је пријављен предсједник Суда БиХ, предсједник Суда БиХ не смије на ту грешку указивати ванинституционалним и ванпроцесним методама и средствима, него као и сви други грађани искључиво путем механизма редовних правних средстава у за то предвиђеној процедури.
Сходно свему наведеном, потпуно је јасно, наглашава се у тексту, на основу ових стварних чињеница, да је предсједник Суда БиХ, искористио свој положај и ауторитет предсједника Суда БиХ, познанства која има као предсједник Суда БиХ да би ванинституционалним и ванпроцесним методама, контактима и средствима покушао да утиче на ток и врсту провјера које Тужилаштво БиХ предузима у предмету у којем је поднесена кривична пријава против њега.
- Сходно томе, на више начина је у најмању руку починио тешки дисциплински прекршај, поступајући потпуно супротно Закону о ВСТС-у БиХ и Кодексу судијаке етике, што је без ичега другог прекршај који га чини недостојним функције предсједника Суда БиХ и због чега би сваки други судија у БиХ био разријешен функције - пише у тексту портала banjaluka.net.
Непријављени други идентитет
– Лично име сваког човјека чини његову основну идентификацију у друштву, а састоји се од двије, три или више ријечи које у својој цјелини представљају лично име човјека.
– Предсједник Суда БиХ има два лична имена, једно се састоји од двије ријечи (Ранко Дебевец) држављанин БиХ, док се друго лично име састоји од три ријечи (Ранко Дебевец Кавасон), држављанин Краљевине Шпаније.
– Предсједник Суда БиХ се активно користи са оба лична имена према властитом избору, једним личним именом од двије ријечи (Ранко Дебевец, држављанин БиХ) се користи у БиХ када аплицира и обавља функцију предсједника Суда БиХ, док се другим именом састављеном од три ријечи (Ранко Дебевец Кавасон, држављанин Шпаније) користи на неким од својих путовања ван БиХ. Из БиХ излази и улази у Републику Србију као Ранко Дебевец, држављанин БиХ, из Републике Србије излази и у Краљевину Шпанију улази као Ранко Дебевец Кавасон, држављанин Шпаније. Овдје је важно истаћи да Ранко Дебевец нема проблем с “двојним држављанством“ већ да се његов проблем зове "двојни идентитет".
– Свако апликант за позицију судије и тужиоца дужан је тачно, истинито и потпуно попунити апликацију на конкурсима за те позиције, у супротном чини тежак дисциплински прекршај. Тежак зато што не застаријева као други прекршаји, те због тога што је санкција за тај прекршај скоро сигурно разрјешење.
Портал banjaluka.net истиче у тексту да је предсједник Суда БиХ (којег не знамо како да ословимо личним именом) имао прилику у више апликација, укључујући и задњу из 2016. године за предсједника Суда БиХ, да у рубрици "лично име" наведе сва лична имена која посједује, те у рубрици “држављанство“ наведе сва држављанства која посједује и тако упозна ВСТС и органе државе БиХ са свим идентитетима којима располаже и користи се, али то ниједном није.
- Кад се сагледају све ове чињењице, на крају овог текста треба рећи – не можемо са сигурношћу одговорити на питање ко је предсједник Суда у погледу његовог идентитета, али са сигурношћу можемо рећи да се ради о особи која је због свог противуставног, противзаконитог и неморалног понашања срамота не само за Суд БиХ и правосуђе, него за цијелу БиХ - закључује се у анализи портала banjaluka.net.