У Српској обиљежен Дан несталих и погинулих (ФОТО/ВИДЕО)
У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен је парастос за 23.867 погинулих бораца Војске Републике Српске и 6.391 цивила. Код споменика погинулим борцима на гробљу Свети Пантелија и на спомен-крст у Спомен-костурници на Новом гробљу вијенце су положили предсједник Народне скупштине и Владе Републике Српске и бројне друге делегације.
Рајка Нинковић из Бањалуке, 28. годину трага за супругом који је као борац Војске Републике Српске нестао 8. јула 1992. године.
Исту судбину дијеле и породице које трагају за 1.652 најмилијих и они који још чекају да 632 ексхумирана посмртна остатка у три спомен-костурнице напокон буду идентификована.
- Већ ми супруге нестајемо полако, а да не кажем родитељи који су изгубили дијете. Тако да је то страшно - каже Нинковићева.
На покољењима која су остала да баштине Републику Српску обавеза је да учине све да се омогући породицама да достојанствено сахране своје мртве, поручио је премијер Радован Вишковић.
- Нажалост, још нису сви нестали српски борци и цивили ексхумирани и идентификовани. То је, можда, највећи гријех свих нас у Републици Српској. Треба да учинимо све на нивоу свих институција, а прије свега заједничких институција БиХ да се то питање рјешава - навео је Вишковић.
Прошле године идентификована је само једна жртва српске националности. Када је тражење несталих било у надлежности Српске годишње је, у просјеку, идентификовано око 250 Срба, чији су посмртни остаци предати породицама.
- Институт годишње троши пет милона марака, од чега Српска даје 33 одсто и са тим износом новца Српска може урадити много када је ријеч о тражењу несталих Срба - истакао је Вељко Лазић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да у Институту не желе да у оквиру централне евиденције несталих успоставе националну структуру, односно да се каже које националности је лице које се тражи.
Због свега овога републичке институције траже од Института да ради у складу са законом или да се процес тражења несталих Срба поново врати у надлежност Српске.