Епархија будимска обиљежила јубилеј 100 година уједињења Патријаршије
У организацији Музеја Епархије будимске јуче је приређена традиционална изложба „Експонат године“, на којој се публици представио један од најинтересантнијих музејских артефаката, а који нема своје мјесто у сталној изложбеној поставци.
Овогодишњу свечаност „Експонат године“ Будимска епархија посветила је значајном јубилеју наше Патријаршије, 100 – годишњици уједињења помесних Цркава у опет јединствену Српску Патријаршију. Централни експонат ове године је портрет тадашњег епископа будимског и потоњег карловачког патријарха Лукијана Богдановића којег је насликао чувени мађарски сликар тог времена Лајош Брук.
Свечаност је започела у дворишту Музеја поздравом епископа Лукијана који је нагласио значај обиљежавање оваквих јубилеја за СПЦ и народ, посебно ван граница матичне државе.
Српска црква је кроз историју била гарант опстанка нашег народа поготово у мјешовитим срединама каква је била Угарска. Почеци Будимске епархије и православља на овим просторима сежу још у време словенске браће Св. Кирила и Методија, мисионара у Панонији, на чији плодоносни рад се надовезао и први српски архиепископ аутокефалне цркве – Свети Сава, који је 1220. године успоставио и званичне односе између Мађарске државе и Српске цркве.
Будимска епархија као саставни дио Жичке, а потом и Пећке архиепископије постојала је у континуитету прије Сеобе Срба (1690) као и за вријеме и послије Сеобе о чему свједоче диптисти Будимских архијереја и пећких патријараха, управитеља епархије.
Послије Сеобе Срба 1690. године, Српска црква и народ заузимају значајно мјесто у аустријском царству, односно у Угарској. Уређеност Угарске државе допринијела је изградњи стабилне и организоване црквене јединице – Карловачке митрополије. У таквој добро организованој (у сваком погледу) Карловачкој митрополији значајно мјесто заузимала је и Будимска епархија, која је као дио Митрополије са другим њеним епархијама ушла у састав поново уједињене Српске Патријаршије. Тако је Будимска епархија у границама данашње Мађарске званично призната као дио канонске територије Српске православна цркве.
Поздрављајући високе госте, владика се још једном срдачно захвалио Мађарској држави на свесрдној помоћи и слуху којег има за овдашњу српску заједницу.
Главни кустос и управник Музеја мр Коста Вуковић говорио је о централном експонату вечери – портрету тадашњег епископа Лукијана Богдановића, потоњег патријарха, кроз призму црквене умјетности у Мађарској.
Изложбу је отворила Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине у Мађарској. Она је најприје пренијела поздраве српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика.
- Ово је година изузетна и по актуелним дешавањима унутар самог бића српског народа, без обзира на назив државе у којој Срби данас живе, изузетна по побједама које је извојевала Српска православна црква, година изузетна по поштовању и хармонији који владају политичким и другим односима српског и мађарског народа – рекла је овом приликом Биљана Гутић-Бјелица.
Говорећи о историји нашег народа и цркве на овим просторима, осврнула се и на однос модерне Мађарске државе према Српској православној цркви и српској мањинској заједници у Мађарској који је итекако повољан.
Хор Српске гимназије "Никола Тесла" из Будимпеште извео је химну Светом Сави чиме је завршен званични дио програма. Гости су затим посетили изложбу као и сталну музејску поставку.
Извор: serbdiocese.hu