Шта је спорно са шпанским држављанством предсједника Суда БиХ?
Портал pressmedia.ba наводи да пропагандна машинерија директора ОБА БиХ Османа Мехмедагића званог Осмица на све начине покушава оправдати предсједника Суда БиХ Ранка Дебевеца и представити га часним и поштеним човјеком којег неке мрачне силе желе макнути с позиције предсједника Суда БиХ.
Залагање Мехмедагића за останак Ранка Дебевеца нема никакве везе с чашћу и поштењем предсједника Суда БиХ већ искључиво страхом да ће СДА изгубити контролу над Судом БиХ. А ко контролише Суд БиХ тај контролише и потенцијалне пресуде у афери "Респиратори" или афери која се односи на дипломе Османа Мехмедагића.
Ранко Дебевец прекршио је закон и то треба отворено рећи. Када предсједник суда једне земље свјесно прекрши закон скандал је још већи. Грађанима БиХ у мору лажних информација које пласирају медији блиски Мехмедагићу остало је нејасно како се то Ранко Дебевец огријешио о закон, пише pressmedia.ba.
Наводе, у члану 4. Закона о држављанству Босне и Херцеговине пише сљедеће: Држављани БиХ могу имати држављанство друге државе, под условом да постоји билатерални споразум између БиХ и те државе којим се то питање уређује, а који је одобрила Парламентарна скупштина у складу са чланом ИВ(4)(д) Устава БиХ".
БиХ нема склопљен билатерални споразум са Шпанијом о двојним држављанствима и у складу с тим никада га и није могла одобрити Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. То значи да Ранко Дебевец не може имати двојно држављанство БиХ и Шпаније.
Те чињенице биле су познате и самом Дебевецу. Знао је предсједник Суда БиХ да не може у исто вријеме под именом "Ранко Дебевец" бити држављанин БиХ и држављанин Шпаније, пише портал pressmedia.ba.
Због тога је одлучио да злоупотријеби систем и креира двоструки идентитет. У бх. систему препознат је као "Ранко Дебевец", а у шпанском систему као "Ранко Дебевец Кавасон".
Портал наводи да је Парламентарна скупштина БиХ, након склапања Дејтонског мировног споразума, усвојила 1997. године Закон о држављанству БиХ.
Годину дана послије, Краљевина Шпанија даје особи "Ранко Дебевец Кавасон" шпанско држављанство.
Услов је био да се "Ранко Дебевец Кавасон" одрекне другог држављанства и он је то заиста учинио. Само што се није одрекао стварног држављанства, односно држављанства БиХ, него држављанства непостојеће Југославије.
Дебевецу је и те 1998. године било познато да Закон о држављанству БиХ из 1997. године није дозвољавао, а нити данас дозвољава двојно држављанство са Шпанијом. То значи да је Дебевец могао бити или држављанин Шпаније или држављанин БиХ, наводи се на поменутом порталу.
Он је одлучио да буде обоје. Како? Па тако што је у БиХ извадио документе под именом "Ранко Дебевец" свјесно прешучујући надлежним органима у БиХ да има и држављанство Шпаније те да у овој земљи користи се именом "Ранко Дебевец Кавасон".
Како је БиХ прешутио рећи да је у Шпанији "Ранко Дебевец Кавасон" исто тако је Шпанији прешутио рећи да је у БиХ "Ранко Дебевец".
Предсједник Суда БиХ од 1998. године до данас обнашао је значајне функције у БиХ.
За протекле 23 године од усвајања Закона о држављанству БиХ, Ранко Дебевец није се сјетио да било кога у БиХ обавијести о свом другом идентитету.
А да ли је имао прилику? Имао је. Ранко Дебевец је 2005. године изабран за тужиоца Кантоналног тужилаштва у Сарајеву, 2008. године за тужиоца Тужилаштва БиХ, 2012. године за судију Суда БиХ и 2016. године за предсједника Суда БиХ.
Приликом избора на сваку од ових функција Ранко Дебевец је морао испунити формулар на којем је упитан за држављанство.
У сваком од тих формулара Дебевец је написао "БиХ".
Да ли је слагао? Није. Јер "Ранко Дебевец" има само држављанство БиХ. Исто као што његов други идентитет "Ранко Дебевец Кавасон" има само држављанство Шпаније. Да ли је ово законски дозвољено? Није. Да ли је морално? Процијените сами, пише порртал PRESS.
Извор: pressmedia.ba