Вишковић: Расписан тендер за изградњу дионице ауто-пута Вукосавље-Рача
Вишковић је у интервјуу Срни нагласио да је предсједник Србије Александар Вучић рекао да ће Србија са 100 милиона евра учествовати у директној изградњи дијела ауто-пута на релацији Рача-Бијељина у дужини од 17,2 километара, а процјена је да ће изградње те дионице коштати око 140 милиона евра.
Премијер Српске је појаснио да је у тендеру предвиђена не само изградња, већ и финансирање и израда пројектно-техничке документације за комплетан ауто-пут од Вукосавља до Раче који је подијељен у три лота - Вукосавље-Брчко, Брчко-Бијељина и Бијељина-Рача.
"Геодетска управа и Правобранилаштво Српске добрим дијелом су већ завршили послове експропријације на тој дионици будућег ауто-пута и очекујемо да ће у наредних мјесец, мјесец и по дана тај посао бити у потпуности завршен. Република Српска, односно, Влада и Народна скупштина завршиле су све обавезе из своје надлежности, формирани су тимови који раде на терену, у току смо свих тих инвестиција и предузимамао све даље радње како би што прије ишли са реализацијом самог пројекта", појаснио је Вишковић.
Он је нагласио да је од стратешког интереса да Бањалука и Београд буду повезани ауто-путем који ће ићи преко територије Републике Српске.
Упркос пандемији, ради се на реализацији значајних пројеката
Вишковић је у интервјуу Срни навео да се ради на реализацији још низа пројеката, међу којима су изградња аеродрома Требиње, као и хидроелектране "Бук Бијела", "Дабар" и "Бистрица".
Он је констатовао да су то велики инфраструктурни пројекти који се не граде за мјесец, два, нити годину, већ пројекти чија ће реализација трајати неколико година.
Када је ријеч о ХЕ "Бук Бијела", премијер је навео да владе Српске и Србије, односно "Електропривреда" Српске и Србије иду у заједничку изградњу ове ХЕ у систему горња Дрина.
Он је навео да је требало проћи одређене процедуре и да је недавно потписан меморандум о оснивању заједничког предузећа на који у наредних мјесец дана треба да да сагласност Конкуренцијски савјет БиХ, те да се након тога може приступити припремним радовима с обзиром да Српска већ има спремну и грађевинску и еколошку дозволу.
Предсједник Владе Српске је истакао да су у току и завршни преговори у вези са обезбјеђењем финансијских средстава за ХЕ "Дабар" и "Бистрица", истичући да су то све велики пројекти који захтевају много припремних радова, али да се настоји максимално убрзати како би што прије почела њихова реализација.
Вишковић је констатовао да је Јахорина данас, упркос глобалној кризи изазваној пандемијом вируса корона, велико градилиште гдје се убрзано ради на побољшању и модернизацији путне инфраструктуре и других сдржаја који ће ову планину приближити туристима, а што ће имати великог значаја не само за Сарајевско-романијску регију, већ и за цијелу Републику Српску.
- Прије пар дана предузеће "Путеви Републике Српске" завршило је процедуру и изабрани су извођачи радова за рехабилитацију пута од Пала до Јахорине, пробија се нови пут од 'осмица' до испод хотела "Вучко", тако да се отвара један кружни ток на самој планини како би се избјегле гужве и саобраћајно закрчење - рекао је Вишковић.
Он је додао да је расписан и јавни позив за обезјеђење кредитних средстава за предузеће "Путеви Српске" у износу од око 95 милиона КМ, који би требало да буде завршен 30. августа.
- Надам се ћемо доћи у позицију да из тих средстава додатно финансирамо и пројекте који нису ушли у план пословања за ову годину, а ту, прије свега, мислимо на путни правац од Тјентишта до Брода на Дрини са новим мостом на Дрини - појаснио је Вишковић.
Он је навео да је интересовање за овај пројекат исказао и предсједник Србије, те да очекује да ће се у наредним данима моћи затворити и ова финансијска конструкција.
- Потребно је ријешити и имовинско-правне односе и пројектну документацију за тај путни правац. Има доста припремних радњи и процедура које максимално поштујемо и настојимо да дамо допринос како би то све убрзали да не би дуго чекали на реализацију - рекао је Вишковић.
Српска има најбољи коефицијент ПДВ-а од оснивања Управе за индиректно опорезивање
Говорећи о економској ситуацији у Републици Српској, Вишковић је рекао да се Српска налази у позицији у којој се не може рећи ни да је задовољан, али ни да је незадовољан.
- Оно што је најважније ми смо ликвидни и извршавамо све своје обавезе на вријеме. Бруто домаћи производ у Републици Српској у првом кварталу ове године био је 1,4 у плусу. Ово су тешка времена и много развијеније земље имају озбиљне проблеме усљед пандемије вируса корона - нагласио је Вишковић.
Он је истакао да Република Српска у овом моменту има најбољи коефицијент расподјеле ПДВ-а од када је основана Управа за индиректно опорезивање.
- У протекле двије, три године тај коефицијент је био 32,17, али смо премијер Федерације БиХ Фадил Новалић и ја успјели да договоримо нове коефицијенте тако да сада Република Српска има коефицијент 34,20, што није никада било. Такође, успјели смо да направимо и поравнање прихода по основу дуговања за расподјелу индиректних прихода које нам сада ФБиХ уредно плаћа у ратама - нагласио је Вишковић, додавши да би сва средства по основу ранијег дуга требало да буду на рачунима Републике Српске до средине децембра.
Он је подсјетио да је у мају договорена и деблокада "Електропреноса" која је трајала двије и по три године, те инвестиције и план пословања за ову годину, што је од великог значаја.
На питање да ли је задовољан радом министара и директора јавних предузећа у протеклом периоду, Вишковић је рекао да је научио да ствари држи под контролом и да све буде посложено, те да све што се може урадити данас не чека сутра.
- Такође, волим људе који имају иницијативе. Нисам задовољан људима који раде само кад им кажете, јер онда се поставља питање чему они служе. Ако ће неко радити када му кажете, његова улога у ланцу је упитна. Тачно је да нема довољно те иницијативе код појединих министара и директора и да није било ове оандемије неке ствари би другачије радили и сигурно би их позивали на одговорност. Међутим, данас је тешко позивати некога на одговорност јер не знамо колико је ко имао проблема због пандемије која је све пореметила као што је, на примјер, случај са "Шумама Републике Српске" - истакао је Вишковић.
Он је навео да "Шуме" дугују локалним заједницама скоро 20 милиона КМ, али дрвопрерађивачи дугују "Шумама" више од 30 милиона КМ, те се поставља питање како њих натјерати да плате своје дугове када су у огромним проблемима.
- То све треба анализирати и утврдити шта је објективно а шта субјективно утицало на нечији рад и пословање. Не може се вршити притисак на дрвопрерађиваче да исплате дуг, јер би то утицало на њихово пословање, на отпуштање радника... и онда дође неко и поставља питање зашто се 'Шуме' задужују. Морају да се задужују, јер дрвопрерађивачи нису у могућности да плате дуг, а сутра нам се може десити да нам пропадне сировина у шумама - појаснио је Вишковић.
Коментаришући мигрантску кризу у БиХ, Вишковић је у интервјуу Срни указао да је то веома озбиљно питање и огроман безбједносни проблем за све грађане и у Републици Српској и у ФБиХ, којим се мало ко или готово нико није бавио на нивоу БиХ.
- Надам се да ће новоименовани министар безбједности у Савјету министара имати већу подршку свог народа него претходни и да ће коначно ово питање почети да се рјешава јер смо већ изгубили неколико година, а да ништа није урађено у вези са тим, и питање је колико нас то може сутра коштати истакао је Вишковић.
Он је додао да није сигуран ни да ли је тачан број миграната у БиХ с којим се излази у јавност, јер према ономе што се види на путевима у ФБиХ стиче се утисак да је тај број много већи.
Према његовом мишљењу, број миграната који долази у БиХ је забрињавајући и са безбједносног становишта, али и због епидемиолошке ситуације.
- Ти људи путују ко зна одакле, пролазе велики број земаља и заврше у БиХ. То је веома озбиљно питање и озбиљан проблем. Претходни министар Фахрудин Радончић имао је вољу, жељу и намјеру да ријеши то питање, али очигледно је да није имао подшку свог народа у Савјету министара - оцијенио је Вишковић, додавши да је једино логично рјешење било оне које је предлагао Радончић а то је да се ти људи депортују у земље из којих долазе.
Предсједник Владе Српске Радован Вишковић у другом дијелу интервјуа, који ће Срна објавити сутра, говори о епидемиолошкој ситуацији у Српској, набавкама заштитне опреме, те властитом искуству са вирусом корона.