Милан Ракић - савршени стилиста и критичар
Послије завршених студија права у Паризу, радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби.
Ракић је 1903. објавио збирку "Пјесме" и представио се јавности као потпуно изграђен писац, мисаон и осјећајан.
Милан Ракић је пјесник унутарњих немира и сукоба, чији песимизам потиче из интелектуалног размишљања о пролазности свијета.
Збирку "Нове пјесме" објавио је 1912. године, а 1936. збирку "Пјесме".
Педесетак пјесама, колико је укупно написао, одликују се елеганцијом и савршенством форме.
Пјесме као што су "На Газиместану", "Јефимија", "Долап", "Симонида", "Напуштена црква", "Орхидеја", "Искрена пјесма", "Јасика"... књижевни критичари сматрају врхом српске лирике 20. вијека.
Истовремено, Ракић је остао упамћен и као позоришни критичар.
Његове критике важиле су за израз велике културе и поуздан суд о квалитету неког позоришог комада.