Српска бира најбољи модел фискализације
Истовремено, по узору на онлајн модел какав годинама уназад користи Хрватска, на радикалне захвате у области фискалних каса одлучила се и Црна Гора, па економисти процјењују да су се власти у региону озбиљно ухватиле у коштац са пореском политиком коначно свјесне шта нам свима заједно ради сива економија.
- Суштина свега је рад на модернизацији система како би се постигао што шири, порески обухват и колико-толико сузбила сива економија. Додуше, ми често слушамо да је пореска управа повећала обим наплате, али вријеме је да се постави јасан циљ и проценат до којег желимо да стигнемо. Зато нам је, свакако, неопходан другачији систем фискализације - каже Радојка Николић, главна уредница магазина Економист из Београда.
Проблем сиве економије у први план истиче и професор економског факултета у Београду, Лјубодраг Савић. Каже да је она у Србији достигла 30 одсто БДП-а и да скоро иста бројка мучи читав регион.
- Велики је проблем што код нас значајан број људи који не плаћа порез, од продаваца који не издају рачуне, до оних који су паушалци, а не би требало да буду, а нарочито оних који сада користе дупле касе и софтвере. Јавна је тајна да у кафићима и на сплавовима постоје паралелни софтвери – један даје реални промет и у њега мало ко има увид, а други служи да податке о издатим рачунима упути држави. То у пракси значи да је, рецимо, свако друго-треће пиће регистровано - каже Савић.
Он подсјећа да "бјежање" од пореза није непознаница ни у много развијенијим земљама са већом пореском културом и да ће увијек бити оних који ће ризиковати.
- Питање контрола и инспекцијских органа, али и казни које морају бити озбиљније такође је нешто чиме се у реформи фискализације треба позабавити. Чињеница је да нико не може исконтролисати 100 одсто промета, али ако нам нови, онлајн систем помогне да наплату повећамо и за 20 одсто, то ће бити велики успјех - објашњава Савић.
Инспекције су кључне чак и у технолошки напреднијем систему какав има Хрватска, кажу тамошњи економисти, иако се показало да нема толико инспектора колико има оних који "лове у мутном".
- Недавно смо били у Црној Гори која сада уводи наш софтвер за фискализацију. Он је технолошки далеко напреднији, директно је повезан са пореском управом и свака транскација се евидентира. Значајно је промијенио слику фискализације, али неке рупе су остале - каже економски аналитичар из Загреба, Дамир Новотни.
Објашњава да је систем ефикаснији код "мањих" држава са мањим прометом и да би се могло очекивати да у Републици Српској његови ефекти буду још бољи него у Хрватској.
- Ми имамо проблем што се дио промета и даље не евидентира и што још има оних који рачуне не издају. Прије свега, то се односи на мале бизнисе, мале ресторане, јер их је најтеже контролисати, а углавном се ради о туризму. Кад узмете да туризам у Хрватској чини више од 25 одсто БДП-а, јасно вам је зашто кажем да би систем попут нашег код вас дао боље резултате - каже Новотни.
Одређене "рупе" у хрватском систему показала је и анализа тамошње фискализације коју је радило Удружење економиста Републике Српске - "СWОТ".
- И тамо су забиљежена повремена лажирања и слање податка који не одговарају стварном промету, јер не постоји модул односно меморија која биљежи све транскације и која се не може избрисати. Колико нам је познато, онлајн систем на којем уз помоћ Свјетске банке ради Србија, а који би требало да је идентичан оном који припрема и Република Српска, вјероватно ће бити побољшан и додатно модернизован - каже Саша Грабовац, извршни директор удружења "СWОТ".
Према недавним најавама из Министарства финансија, Српска би до краја године требало да добије нови закон о фискализацији, а до краја наредне и нови, онлајн систем који ће сваки фискални рачун директно прослиједити Пореској управи.
Нова фискализација која овог пута иде о трошку државе, подразумијева да се без претходне комуникације са сервером управе рачун не може ни издати. Прве процјене говоре да ће такав систем бити једноставнији за обвезника и сигурнији за Пореску управу.