X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
24/06/2020 |  20:34 ⇒ 20:36 | Извор: РТС

Бећковић: Црну Гору створио пјесник Његош, то је довољно да буде спасена

Црна Гора је дио поезије и дјело поезије, њу су стварали највећи пјесници који су говорили о језику, рекао је академик Матија Бећковић за РТС.
Матија Бећковић - Фото: РТРС
Матија БећковићФото: РТРС

Бећковић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да су највеће комплименте српском језику давали странци.

- Велики пољски пјесник Адам Мицкјевич је казао да је српски по својој мелодиозности италијански међу словенским језицима. А Лаза Костић, рецимо, ко је опјевао Црну Гору, рекао је да српски језик спада у три најважнија језика на свијету, а најљепши је од свих - рекао је Бећковић.

Наводи да је грандиозна мелодија створила српску народну поезију и задивила читав свијет, и да смо преко ње ушли у Европу.

- Када је Гете читао читао наше народне пјесме, он је рекао да народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину и да не заслужује да буде роб - рекао је Бећковић.

Академик је рекао да је Црну Гору створио пјесник Петар Други Петровић Његош, који је сада актуелнији него онда када је писао.

- То је довољно да она буде спасена и да борба против те и такве поезије буде узалудна, поготово кад добија ирационалне облике - рекао је Бећковић.

Бећковић је, говорећи о поезији, рекао да је данас важније којим језиком говорите него шта говорите.

- Али упркос томе, поезија преживљава, јер ми смо пејснички народ. Можда јединствен у свијету и жеља за поезијом у нашем народу никад није умрла. Па и сада, кад се чини да нико не пише и не чита, појавили су се мобилни телефони на којима пише и ко никад није писао - навео је Бећковић.

Он је додао да је пјесник син језика.

- Језик је наша невидљива црква, још неразорена и неподијељена, свака ријеч у њој је самојавна икона ради нашега спаса објављена. Тебало би сачувати сваку ријеч - рекао је Бећковић.

Истиче да то није лако у наше доба када су мали језици на неки начин угрожени и замијењени комуникацијом од сто ријечи на једном језику којим се сви споразумијевају.

- Али поезију никад нико није писао, сем на матерњем језику. Тако се она и зове матерњи језик човечанства - рекао је академик.