X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
25/05/2020 |  07:58 ⇒ 11:40 | Извор: СРНА

Обиљежавање 28 година од злочина над Србима из Брадине код Коњица

Светом архијерејском литургијом, коју служи епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства, у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица, почело је обиљежавање 28 година од страдања српског становништва у овом селу.
Обиљежавање 28 година од злочина над Србима из Брадине - Фото: СРНА
Обиљежавање 28 година од злочина над Србима из БрадинеФото: СРНА

Након службе, предвиђен је парастос жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје у порти храма.

Овом догађају присуствују представници институција Републике Српске, српски представници у институцијама БиХ, града Источно Сарајево, источне Херцеговине, борачких организација, Савеза логораша, те чланова породица настрадалих.

У Брадини, која је прије сукоба била насељена већински српским становништвом, 25. маја 1992. године најбруталније је убијено 48 српских цивила.

Преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

У логорима су уморена још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.

Покретна имовина је опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

У Суду БиХ за злочине почињене над српским цивилним становништвом на подручју Коњица почињене у периоду од маја 1992. до маја 1993. године, а који обухватају и Брадину, суди се Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомирку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу, Сенадину Ћиби и Жељку Шимуновићу.

На терет им је стављено да су починили прогон убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовјечним дјелима.

Према оптужници, они су били на командним функцијама и припадници Општинског штаба Територијалне одбране у Коњицу, Диверзантско-извиђачког одреда "Акрепи", полиције и стражари у логору "Челебићи".

Они су оптужени за нападе и убиства више десетина српских цивила оба пола, међу којима је било дјеце и старијих лица, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела.

У оптужници се наводи да је велики број српских цивила са овог подручја незаконито ухапшен и одведен у логоре на подручју Коњица, гдје је настављено њихово мучење и злостављање.

Суђење им је почело 8. маја 2019. године, а у досадашње дијелу поступка Тужилаштво је саслушало десетак свједока, од којих су већина били житељи Брадине.

Са Рамићем и осталима оптужен је и Алмир Падаловић, који је у октобру 2019. године издвојен из предмета након што су вјештаци неуросихиајтри закључили да привремено није способан да прати суђење, те је поступак против њега у фази мировања.

Са њима је био оптужени и Зденко Грбавац, али је у односу на њега Суд раздвојио предмет с обзиром на то да је недоступан.

У Суду БиХ у току је поступак против Агана Рамића, који је био првобитно оптужен са Есадом Рамићем и осталима, али њему на терет нису стављени злочини почињени у Брадини, већ у коњичком селу Брђани.

Суд БиХ судио је раније Миралему Мацићу по оптужби да је у мају 1992. године, као резервни полицајац Станице јавне безбједности Коњиц, у Брадини убио тројицу Срба и учествовао у малтретирању и мучењу српских цивила, али је суђење обустављено након што је Мацић умро у јануару 2012. године.