X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
21/05/2020 |  10:30 | Извор: СРНА

Тубић: Све већа туга због злочина без казне

У Републици Српској је највише злочина који су без казне и мајке 12 беба већ губе наду да ће ико икада бити кажњен и одговарати за смрт дјеце у инкубаторима, рекла је за Срну Жељка Тубић, секретар Удружења "12 беба" и мајка, чији је син рођен 19. маја 1992. године и због недостатка кисеоника страдао неколико дана касније.
Жељка Тубић - Фото: СРНА
Жељка ТубићФото: СРНА

- Иако је прошло 28 година, бол за нашом дјецом није мања, а туга због чињенице да такав злочин без преседана није кажњен све је већа - рекла је Тубићева поводом 22. маја, дана када је прије 28 година у Бањалуци умрла прва беба.

Она је нагласила да је једина утјеха то што се овај датум обиљежава и што се кроз књиге и филмове преноси и чува истина о овом страшном поразу цивилизације, која је дозволила да дан за даном умиру тек рођена дјеца.

- Страшно је кад знате да неко свјесно иде ка томе да убија бебе у инкубаторима, које не могу да дишу, не дају им кисеоник. Онда се запитате шта су ти људи све били спремни да ураде остатку нашег народа - напоменула је Тубићева.

Присјећају се тих болних дана на почетку рата у БиХ, Тубићева је рекла да су се све мајке надале да ће некоме савјест да проради и да ће дозволити допремање кисеоника у Бањалуку.

- Кад се сјетим тог времена све је то у неком магновењу, као да је то неки кошмар, неки ружан сан из којег очекујете да ћете се пробудити и да ће све бити у реду. Сјећам се да су упућивани апели у цијели свијет и нико није хтио да нас чује - испричала је Тубићева.

Она је навела да је прва беба умрла 22. маја и да је пакао мајки трајао све до Видовдана и пробијања коридора.

- Сад би наша дјеца имала 28 година. То су јако тешки тренуци, то се никад не може заборавити. Ја сам као дијете остала без мајке, али та туга и недостатак се некако каналише, али кад се дијете изгуби што више времена пролази све је горе и теже - рекла је Тубићева.

Она је додала да су мајке 12 беба у контакту, те да је прошле године умрла једна од њих, најмлађа, Живка Кнежевић.

- У Републици Српској живи нас седам, остале су се разишле широм свијета. Од нас седам двије су недавно имале мождане ударе - Грозда Рауш и Душанка Ђукелић. Драгица Комљеновић, Драгослава Јаћимовић, Маида Ћуран, Милена Сандић и ја се редовно састајемо и дружимо - навела је Тубићева.

Према њеним ријечима, рат не бира и међу бебама је било свих нација, али свака мајка осјећа исти бол.

- Све смо у контакту путем друштвених мрежа. Постале смо пријатељице, тај губитак нас је зближио. Лакше је кад једна другој отворимо душу, јер се разумијемо - испричала је Тубићева.

Она је додала да је 22. мај уврштен у календар значајних датума у Републици Српској, а да су мајке 12 беба проглашене цивилним жртвама рата.

Тубићева је рекла и да ће сутра у Бањалуци бити служен парастос и положени вијенци на споменик 12 беба, али да ће то због ситуације изазване вирусом корона бити много скромније него претходних година.

У болници у Бањалуци 22. маја умрла је прва беба због несташице кисеоника јер током борби у грађанском рату у БиХ српских јединица против муслиманских и хрватских снага за коридор код Брчког, САД и остале западне земље нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске.

До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице, јер не постоји циљ којим ће икад ико моћи да оправда коришћење таквог средства.

Слађана Кобас, рођена 18. јуна 1992. године, једина је преживјела беба у периоду од 22. маја до 19. јуна 1992. Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здравље, па је имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касније се безуспјешно борила са раком костију. Слађана је преминула 9. фебруара 2006. у 13. години.

Четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.