Пашалић: Покренути механизме заштите домаће производње
Пашалић је у интервјуу Срни навео да је о овим питањима већ разговарао са новим министром спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташом Кошарцем и надлежним министрима у Федерацији БиХ.
- Договор је да на том плану заједнички радимо, јер постоје закони на нивоу БиХ који регулишу начин на који се уводе одређене баријере када је ријеч о увозу роба или сировина у БиХ. При томе, не смијемо да угрозимо пословање домаће прерађивачке индустрије. Дакле, ако се буду уводила одређена ограничења увоза неке стране робе, морамо бити сигурни да у одређеном периоду на нашем тржишту имамо довољно одговарајуће домаће робе да подмиримо потребе прерађивача који је користе као сировину - рекао је Пашалић.
Он је оцијенио да су се механизми заштите домаће производње у протеклом периоду користили стидљиво, због чега на том плану треба поступати одлучније.
- Требамо се понашати онако како се земље у окружењу понашају према нама. Ако наш производ проведе два, три дана у чекању на хрватској граници ради добијања одређених одобрења, онда то и ми, на реципрочни начин, требамо да радимо - рекао је Пашалић у интервјуу Срни и додао да у вези с тим БиХ може користити царинске и нецаринске баријере, које могу бити привремене и трајне.
Пашалић је подсјетио да су се раније убрзавали процеси увоза одређених роба у БиХ, јер су се одређени европски органи жалили да те робе чекају на граници.
- И треба да чекају, јер ми треба да успоставимо такву процедуру каква се примјењује према нама када извозимо своје робе. Наравно, с циљем заштите домаће производње потребно је и да се навике домаћих купаца мијењају у смислу да се предност даје куповини квалитетних овдашњих производа - истакао је Пашалић.
Он је нагласио да због отворених граница и све захтјевнијег тржишта треба јачати конкурентност овдашњих пољопривредника, посебно када је ријеч о просјечним приносима и количини робе.
Пашалић је то илустровао податком да се протеклих година увозила јабука из Пољске, иако је то воће код нас рекордно родило, а све због тога што је у Пољској принос 70 тона јабука по хектару, а код нас 40.
Он је рекао да Српска има нешто више од 700.000 хектара обрадиве пољопривредне површине, од чега су око 500.000 хектара оранице.
- Од тих 500.000 хектара, зависно од године, обрађујемо од 300.000 до 340.000 хектара, што није довољно. БиХ данас извози око милијарду КМ хране, а увози око три милијарде. Практично, у дефициту смо двије милијарде и веома је тешко објаснити зашто се увозе одређени производи који сигурно могу подмирити домаће потребе попут млијека, пилећег меса... - навео је Пашалић.
Он је изразио задовољство што је лани донесен и Закон о пољопривредном земљишту у којем је дефинисано да је државно пољопривредно земљиште својина Српске.
- Желимо да у овој години донесемо донесемо нове законе о пољопривреди и подстицајима, као и стратегију развоја пољопривреде, што су три кључна документа којима ћемо се бавити - најавио је Пашалић.
Он је нагласио да је аграрни буџет Српске за ову годину повећан за четири милиона КМ и износиће 75 милиона КМ.
- Завршавамо израду Правилника о подстицајима који ће ускоро бити објављен. Немогуће је испоштовати све захтјеве наших пољопривредника, али трудићемо се да 75 милиона КМ распоредимо на најбољи могући начин. Већину средстава усмјераваћемо у капиталне инвестиције, а то подразумијева набавку нове механизације и опреме, изградњу објеката... Обнова механизације је важан предуслов за бављење пољопривредом и омогућиће произвођачима већ споменуту и пријеко потребну конкурентност - појаснио је Пашалић.
Он је најавио да ће у наредном периоду акценат бити стављен и на развој нових, дигиталних технологија у пољопривреди, едукацију и јачање сарадње са овдашњим научноистраживачким институцијама.
Када је ријеч о области шумарства, Пашалић је рекао да Српска у сектору дрвопрерађивачке индустрије остварује значајан суфицит и по питању извоза намјештаја.
- У 2018. години смо у том смјеру имали око 700 милиона КМ робне размјене, од чега смо готово 500 милиона КМ извезли. Лани је то било нешто мање због проблема на европском тржишту, али и даље имамо значајан суфицит - рекао је Пашалић и додао да ће бити рађено на томе да се дрвопрерађивачима обезбиједи више сировине.
Он је најавио да би у марту требало да буде усвојен нови Закон о шумама, који ће обезбиједити повољнију ситуацију када је ријеч о производњи, јер ће, између осталог, бити ограничена препродаја трупаца.
Пашалић је открио да ће предузеће Шуме Српске прошлу годину завршити позитивно у финансијском смислу, те да ће план тог предузећа из 2018. године бити испуњен највјероватније са око 93 одсто.
- И даље ћемо тражити да руководство Шума послује боље, а ми ћемо им у томе помоћи - рекао је Пашалић и додао да ће и даље бити рађено на сузбијању шумских крађа и евентуалних малверзација у тој фирми.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде рекао је да је у области водопривреде у Српској прошле године завршено неколико великих пројеката, вриједних више од 50 милиона КМ, а који ће утицати на бољу заштиту од поплава, те смањити штете на имовини грађана и усјевима.
- То ћемо чинити и даље, а у цијелој Српској радићемо и на системима за наводњавање јер је то важно због суша и већих температура које се очекују у будућности - истакао је Пашалић.
Он је навео да су поступили по закључку Владе да у свом ресору направе анализу преноса надлежности у протеклом периоду са Српске на БиХ, наводећи да је став Републике да нема даљег преношења надлежности, јер је пољопривреда у ингеренцијама ентитета.
- Сматрам да уз већу сарадњу ентитетских министарстава, а под патронатом Савјета министара, можемо наћи додирне тачке око којих се можемо окупити и обезбиједити развој пољопривреде у БиХ без угрожавања уставног статуса Српске - закључио је Пашалић.