Наставак суђења за злочине над Србима у Калиновику
Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.
У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.
На рочишту одржаном 14. јануара, некадашњи командант истуреног командног мјеста Четвртог корпуса такозване Армије БиХ на подручју Бјелимића Хамид Селимовић изјавио је да је био задужен "за организовање одбране" на том подручју и да је, по потреби, могао самостално донијети одлуку о употреби атриљеријског оруђа мањег домета.
Селимовић је рекао да је од 13. јуна 1995. године, од када је званично постављен на ту дужност наредбом команданта корпуса Дрековића, својим подређеним шест пута издао усмену наредбу за отварање ватре на припаднике Војске Републике Српске.
Овај свједок Тужилаштва БиХ потврдио је да је своја задужења у Оџацима, на подручју Бјелимића, извршавао у складу са наредбама Дрековића, од којег су му наређења из команде у Јабланици стизала принтаном везом.
Према његовим ријечима, Дрековић је на Бјелимиће дошао само једном, када је са командантима свих јединица и њиховим помоћницима разговарао о њиховом положају.