X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Твоје лице звучи познато
18/01/2020 |  15:03 ⇒ 18:53 | Извор: РТРС

Подршкa српском народу и светињама у Црној Гори и из Солуна (ФОТО)

У Солуну, у цркви на српском војничком гробљу Зејтинлик, служен је молебан у знак подршке српском народу и светињама у Црној Гори.
Солун - Фото: РТРС
СолунФото: РТРС

Свету молитву предводио је архимандрит Сергије, клирик Средњезападно-Америчке и Ново-Грачаничке Епархије.

Након молебана, архимандрит је у бесједи поручио вјерницима да није случајно то што се у ове дане, када наша Црква прославља 800 година свога постојања, чини велика неправда Светој цркви и покушава се отети њена имовина.

Солун (Фото: РТРС)

Бесједу архимандрита Сергија преносимо у цијелости:

Драга браћо сестре,

Окупили смо се у овај свети дан, на овоме светоме мјесту, у овоме светоме Храму, како бисмо кроз литургијско заједничарење прославили данашњи велики празник – Крстовдан. Овај данашњи праник нераскидиво је повезан са великим сјутрашњим празником Богојављења, када празнујемо крштење Господа Исус Христа. Данашњи празник везан је и за Светога Јована Крститеља, чији велики празник прексјутра прослављамо, будући да је он крстио Господа.
Свети Јован Крститељ је, како сам Господ каже, највећи од свих људи који су рођених на земљи. Он је био праведан човјек који је, како нам данашње Јеванђеље каже, крштавао народ у Јордану и припремао их за долазак Господњи. Касније је Свети Јован Крститељ пострадао зато што тадашњем цару Ироду није дозвољавао да ожени жену свога брата Филипа, односно своју снаху.

Иако је био највећи од свих људи рођених на земњи, Свети Јован Крситељ је свој овоземаљски живот скончао пострадавши од руке оних најнеправеднијих људи, и то оних људи који су у његово вријеме били на власти. Та неправда наставља кроз цијелу нашу историју, све до данашњих дана. Цијела историја наше Свете Цркве свједочи нам о прогонима и страдањима праведних и светих људи. Сви смо свједоци велике неправде која се наноси нашој Светој Цркви у Црној Гори. Они људи који су некрштени, који не знају и не разумију шта је Бог, светиња и Црква, желе да, доносећи један безумни закон који тобоже уређује питање вјерске имовине, отму црквену имовину. Оно што нијесу радили фашисти и комунисти, то ради данашња власт у Црној Гори. Отимају оно што није њихово и што је свето. Света рука Светога Јована Крситеља, она рука којом је крштен Господ наш у ријеци Јордану, а која се налази у Цетињском манастиру, нашла се на удару оних који су изабрали да ходе безбожничким путем. Деведесетих година 20-ог вијека је Малтешки витешки ред, којему је некада припадала ова света рука, а која је чудом Божијим доспјела до Цетињскога манастира, нудио тадашњој власти 150 милиона долара како би откупио ову светињу. Овај безумни предлог је наравно одбијен од стране Цркве. Међутим, они којима је данас, по допуштењу Божијем, дато да управљају Црном Гором, не знају да овакве светиње немају цијену, и да се не може све нити продати нити купити за новац.

Митрополија Црногорско - приморска и епархија Будимљанска основане су почетком 13. вијека од стране Светога Саве, првога Архиепископа Српских и Приморскох Земаља , који је за прве епископе ових епархија хиротонисао своје монахе из Хиландара. Од тада до данас, Црква Божија у Црној Гори непрестано је свједочила Јеванђеље Божије и живјела по јеванђелским начелима. Црква у Црној Гори је, током цијеле своје историје, пролазила кроз велике тешкоће, али је увијек давала и велике светитеље и била путоказ и примјер свима осталима како треба живјети у вјери и слободи. Није случајно то што се у ове дане, када наша Црква прославља 800 година свога постојања, дешавају ови велики напади на Цркву. Од Цркве у Црној Гори се данас тражи, након 8 вијекова њенога постојања, да се региструје као вјерска организација у држави, и да приликом те регистрације, приложи матични број Светога Саве као њенога оснивача. Ето колико је безумље оних који желе за законски уређују питање Цркве у Црној Гори. Оно што они називају законом о уређењу вјерских слобода, заправо је безакоње најгорега вида, какво није виђено у новијој историји Европе.
Ми смо се данас окупили да се заједнички помолимо за свештенство, монаштво и благовјерни народ наш у Црној Гори. Молимо се да им Господ подари снаге да истрају у својој борби за светиње. Молимо се и за наше дивне архијереје у Црној Гори, Митрополита Амфилохија и владике: будимљанско-никшићког Јоаникија, милешевског Атанасија, захумско-херцеговачког Димитрија, диоклијског Методија, и умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, који предводе борбу за одбрану наших светиња. Међутим, морамо да кажемо да, молећи се за благовјерни народ Црне Горе да истрају у својој борби за светиње, ми се такође молимо и за оне који желе да отму наше светиње. Логика Божија, која нема много везе са нашом логиком човјечанском, учи нас да се увијек молимо за непријатеље наше. Бог жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Зато се ми данас молимо да Господ просвијетли њихове помрачене умове, да свјетлост благодати Божије обасја њихова срца, и да се престану да срљају у пропаст, идући несрећним путем одступништва од Цркве и проклетства које су сами за себе изабрали. Наша бол је много већа самим тим што против наше Цркве не раде неки страни непријатељи, него наша браћа. Баш због тога је наша молитва за њихово духовно оздрављење и повратак на прави пут најусрднија. Највише боле оне ране које нам задају они који су нам најближи. Молимо се да и они чују благи глас Божији, чије јављање прослављамо у ове свете дане, и да се покају и врате на прави пут.
Упућујемо Богу наше молитве са овога светога мјеста на којему су сахрањени наши свети преци. Они су прије више од једнога вијека дали оно највредније што су имали, животе своје, за одбрану наше земље, нашега народа и наше части. Тако су они, том својом светом жртвом и својим гробовима, осветили ово мјесто и нераскидиво повезали братску Грчку државу са нашом домовином. Велики је благослов и чудо Божије, драга браћо и сестре, што се ми, као њихови потомци, налазимо данас на овоме мјесту и што баш са овога мјеста упућујемо молитвену подршку нашему народу у Црној Гори, који је у ове наше дане узео најјаче оружје, крст, свијеће и иконе, и литијским ходом кренуо да се бори за одбрану истине и правде. Молимо се Светоме Димитрију, заштитнику града Солуна и страдалнику за нашу вјеру, да помогне нашој браћи и сестрама у Црној Гори. Молимо се Светоме Григорију Палами, видиоцу нетварне Божије Свјетолости и Архиепископу овога светога града, да измоли од Господа благодатну помоћ и духовно оздрављење нашега народа. Молимо се Господу Христу, распетоме и васкрсломе Господу нашем, да васкрсне распету Црну Гору. У ове дане, када прослављамо Господње крштење и јављање Божије, молимо се да Господ упути својим благим гласом на пут истине и љубави све оне који ходе странпутицама овоземаљским.

На крају, драга браћо и сестре, преносим вам молитвене поздраве и благослове мог епископа Лонгина, који се такође моли за браћу нашу у Црној Гори, заједно са својом паством у Америци. Преносим вам благослове и игумана оца Методија, који нам шаље, заједно са својом братијом, благослове из Свете Лавре Хиландарске.

Бог Вас благословио и свако вам добро даровао!