

Погледајте како изгледа нова дионица ауто-пута "Милош Велики" (ВИДЕО)

Највећи мост код Обреновца дужине 1. 581 метар и ширине 29 метара, на ушћу Колубаре у Саву, урађен је са 27 стубова и 33 распона, а уграђено је 88. 000 кубика бетона и више од 11. 500 тона араматуре.
Такође, у трасу ауто-пута од Сурчина до Обреновца уграђено је више од 2,7 милиона кубика пијеска и око 190.000 тона асфалта.
Велики мост код Обреновца састоји се од јужног и сјеверног приступног моста, као и главног моста који је грађен системом "крлетке", што подразумијева истовремену изградњу приступних мостова и спајање према главном распону који је дугачак 185 метара.
Распон између стубова на мосту је 275 метара.
Тај мост је у јуну ове године спојио сурчинску и обреновачку страну, то јест обале Бољеваца и Барича.
Иначе, на том мјесту се налази и највећи пловни пут Саве у ширини од 150 метара.
Велики мост код Обреновца се састоји од шест мостовских конструкција, по три конструкције у сваком смјеру вожње од којих су четири приступне, а двије главни распони над рјечним коритом.
Мост је ослоњен на 54 стуба, у сваком смјеру по 27, док је растојање између стубова око 55 метара на приступним мостовима.
Главни распон над ријеком састоји се од три распона, два крајња по 96 метара и средишњи распон на мосту дужине 178 метара који се налази на међународним пловном путу. Висина главног распона моста је око 20 метара над водом при средњем водостају.
Отварањем ауто-пута од Сурчина до Обреновца, ауто-пут "Милош Велики" ће преко Сурчинске петље бити повезан са Коридором 10 и Београдом.
Дионица је подијељена на пет сектора: поред изградње моста, подразумијева надзвожњак преко пруге Остружница - Батајница, као и двије петље Сурчин и Обреновац.
Петља Сурчин повезује нову трасу ауто-пута са обилазницом око Београда односно будућим путем од Новог Београда до Сурчина, то јест од Војвођанске улице и Булевара Јурија Гагарина.
Сурчинска петља спаја ауто-путпут Е-75 са ауто-путем Е-763 ("Милош Велики") односно путне коридоре 10 и 11.
Та петља налази се отприлике између петље Добановци и остружничког моста, тако да ће возачи моћи до петље Сурчин да дођу са јужне стране преко Остружнице, а са сјеверне од Добановаца.
Обреновачка петља је нешто мања од сурчинске, а састоји се од двије мостовске конструкције односно два надвожњака и представља везу Коридора 11 са Обреновцем и околним мјестима.
Радови су званично отворени у марту 2017. године, њихова вриједност је 233,67 милиона долара.
Путеви Србије су инвеститор, а пројекат се финансира из зајма Ексим банке Кине.
Пројекат изградње ауто-пута Сурчин-Обреновац подразумијева изградњу четири возне и двије зауставне траке, у укупној ширини од 29 метара.
Заједно са већ отвореним дионицама: Обреновац-Уб, Лајковац-Љиг, Уб-Лајковац и Љиг-Прељина чиниће ауто-пут од Београда до Прељине код Чачка у дужини око 120 километара.
Очекује се да у марту 2020. почну и радови на спајању Новог Београда са Сурчином односно прављењу градског ауто-пута у дужини од 7,9 километара.
Поред тога, на траси Коридора 11 према Црној Гори, до краја 2021. требало би да буде завршена и дионица од Чачка до Пожеге.
Најављено је да би уговор за наставак градње ауто-пута од Пожеге до Дуге Пољане могао да буде потписан током 2020. и онда би остало још посљедњи дио ауто-пута до Бољара на граници са Црном Гором.