Смијењен Рене Башле, који је упозоравао на егзодус Срба
Башле је тек један у низу међународних представника у БиХ током ратних дана који је настојао да буде објективан и чији су се извјештаји и предвиђања показали као тачни.
Егзодус Срба из Сарајева, који представља посљедњу велику сеобу српског народа, дошао је као посљедица предаје српских дијелова града у Дејтону, мада су они војно били потпуно одбрањени.
Лидер српске делегације Слободан Милошевић жртвовао је српске дијелове Сарајева са десетинама хиљада Срба зарад постизања мировног споразума.
Милошевић је сам понудио муслиманској делегацији српске дијелове града и прихватио рјешење, према којем су неке српске сарајевске општине припале Федерацији БиХ, мада се томе противила званична делегација Републике Српске.
Усљед незадовољства овим одлукама Дејтонског споразума 25. новембра 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је до тада било под контролом Срба, организоване су велики протести, али то није ништа промијенило, што је значило да читаво Сарајево потпада под муслиманску контролу.
Услиједиле су пријетње из муслиманског дијела града и поруке лидера СДА Алије Изетбеговића да ће "сваки Србин који је носио пушку - одговарати".
Тако је дошло до масовног егзодуса издатих сарајевских Срба који су са собом носили чак и ковчеге са посмртним остацима најмилијих, дајући тако до знања да из града одлазе заувијек.
У граду у коме је до 1992. године живјело 157.000 Срба званично, те још пар десетина њих који су се писали као Југословени, данас нема више од три одсто припадника српске националности.
Рене Башле био је добро информисан када је најавио да ће из такозваног главног града БиХ Срби нестати, што се показало као тачно.