Некада се еуфорично прослављао: "Данас је Дан Републике и стари је попио мало"
Некадашњи највећи празник СФР Југославије углавном је остао у лијепом сјећању генерацијама које су га славиле, подсјећајући на нерадне дане, породична окупљања, полагање заклетве, плаве капе и црвене мараме.
И стихови пјесме "Дан Републике" групе "Забрањено пушење" најбоље описују како се некада славио овај дан.
"Данас је Дан Републике, и стари је попио мало, на телевизији Лепа Брена и стари се сјећа ратних времена..." пјевало је "Забрањено пушење" пјесму посвећену чувеном, данас скоро заборављеном 29. новембру.
И није се само пило и пјевало. Улице су биле пусте јер се није радило, прваци су постајали пионири, породична окупљања су била обавезна, а чувени свињокољ био је незаобилазан.
Дан Републике углавном се славио два дана, често се спајао са викендима, па су сви уживали у продуженом викенду. То су били дани када се одмара, дружи са породицом, негдје отпутује, и обавезно једе свјежа свињетина спремљена тог дана.
Прваци су тада постајали пионири, полагали су свечану заклетву, добијали пионирске капе и мараме, и први пут у животу се заклињали на вјерност некада великој и моћној држави.
Међутим, од распада бивше СФРЈ овај некада највећи државни празник престале су да славе све некадашње републике, а посљедња међу њима је то учинила Србија, гдје је посљедњи пут овај датум обиљежен 2001. године.
Празник је данас скоро па заборављен, а онима који су рођени послије осамдесетих година прошлог вијека готово да ништа не значи.
Међутим, и даље има оних који воле овај празник, такозваних југоносталгичара који га обиљежавају, јер је он за њих асоцијација на бољи и љепши живот у великој земљи.
Дан Републике славио се у земљама бивше Југославије у спомен на дан проглашења републике. На данашњи дан у Југославији је укинута монархија и сва права краља Петра ИИ Карађорђевића.
Уставотворна скупштина је усвојила декларацију о проглашењу републике према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".
На другом засједању АВНОЈ-а донесена је и одлука да се не признају обавезе и одлуке које је у иностранству у име Југославије склопила избјегличка влада, а Јосип Броз Тито тада је проглашен за маршала Југославије и врховног команданта.