Хандке - "отпадник" и пријатељ Срба, ипак, нобеловац
У тексту под називом "Како је и Србија послије Андрића добила још једног нобеловца" наведено је да је Хандке због става да кривицу за рат не треба сваљивати на српску страну, постао отпадник свјетске интелектуалне заједнице.
Спутњик је подсјетио да Хандкеово пријатељство са Србима почиње средином деведесетих година 20. вијека, када је после путовања у БиХ написао есеј "Правда за Србију".
- Никада нисам говорио о држави и никада нисам био државни писац. Ја сам писац предјела, писац људи и тога у којој су мјери они различити у тој природи. Ја сам антиисторик, вјерујем у природу и у појединце. То је за мене књижевност - објаснио је Хандке, којег је Нобелов жири препознао због "утицајног рада, који коришћењем необичног језика истражује периферност и посебност људског искуства".
У тексту се наводи да је Хандке у знак протеста против бомбардовања СР Југославије вратио Бихнерову награду, а од њемачког министра захтијевао да му врати све његове књиге.
Ни новчана вриједност награде "Хајнрих Хајне" /50.000 евра/ није спријечила Хандкеа да је одбије, зато што су се његовом избору успротивили неки њемачки политичари.
Спутњик истиче да је Хандке "имун на духовну и друштвену климу западног свијета" долазио у Србију, на Косово и Метохију и тражио пријатеље у Ораховцу и Великој Хочи, те да се јавно и оштрицом ријечи противио једнострано проглашеној независности Косова, тврдећи да се држава не може градити на мржњи.
- Мржња према Србима је једино што води Албанце, међу њима тек проходала дјеца мрзе Србе и каменују аутобусе - подсјећа се у тексту на Хандкеове ријечи.
Он је својевремено признао да због НАТО агресије на СР Југославију осјећа "гађење према људској врсти", а заговорник је идеје да још само у Србији и Републици Српској "живи истинска Европа".
- За моју епопеју о људскости нема вјеродостојнијих трагичара од Срба - говорио је Хандке и годинама сваким гестом потврђивао досљедност свог става, истиче се у тексту.
Повезане вијести:
Хандке: Захвалност свим људима у Србији за радост због признања