"Мали принц" Бранки Веселиновић и Ранку Рисојевићу
Овај фестивал са фокусом на луткарству организује Отворени универзитет Суботица, а један је од најзначајнијих у региону који више од четврт вијека окупља ствараоце за најмлађе, саопштили су организатори.
Фестивал обухвата такмичарски програм у оквиру којег ће се ове године наћи 14 представа за дјецу из цијелог свијета, а најмлађа позоришна публика моћи ће да ужива у креативним, разноврсним и маштовитим умјетничким представама које у Србију долазе из Кине, Русије, Кореје, Пољске, Италије, Њемачке, Мађарске и многих других земаља.
Прошле године су награду "Мали принц" добили Душан Поп Ђурђев, познати српски писац за дјецу и младе, те дугогодишњи директор "Змајевих дечијих игара", као и Вјеслав Хејно, цијењени пољски професор позоришне умјетности, глумац, редитељ, педагог и публициста.
Добитници награде коју Међународни фестивал позоришта за дјецу додјељује од 2000. године, између осталих, били су и Зоран Христић, Миња Субота, Тимоти Џон Бајфорд, Бранко Милићевић Коцкица, Љубивоје Ршумовић и многи други угледни ствараоци за дјецу.
Ранко Рисојевић је рођен 1943. године у Календерима, код Костајнице. Он је пјесник, прозаиста, драмски писац, есејиста, историчар математике, преводилац и културни радник.
Рисојевић је од 1988. до 1990. године био директор Народне и универзитетске библиотеке "Петар Кочић", као и директор Галерије ликовних умјетности Републике Српске. Добитник је бројних књижевних награда, те носилац престижног француског ордена Витеза реда академских палми.
Члан је организационог одбора за додјељивање Кочићеве награде и члан одбора "Кочићевог збора". Члан је Друштва библиотекара Републике Српске, Комисије за међународну сарадњу Друштва библиотекара Српске, те потпредсједник Друштва чланова Матице српске у Републици Српској.
Објавио је око 50 дјела, од којих 18 пјесничких збирки и 25 књига прозе, међу којима 10 романа, изведено је десетак његових радио-игара за дјецу, а већина је преведена на више језика и била на репертоару у земљи и иностранству.
За дјецу је објавио романе "Дјечаци са Уне", који је већ годинама у лектири у БиХ, потом "Тројица из Зриковије" и "Иваново отварање", збирку прича "Приче великог љета", драмске текстове за дјецу "Божићна прича" и "Патуљци и бауци", те збирку пјесама за дјецу "Мајсторије".
Бранка Веселиновић је српска позоришна, филмска и телевизијска глумица, чија је каријера дуга 81 годину. Има 101 годину, што је чини најстаријом српском глумицом.
Глумила је у више од 100 представа у позоришту, те више од 50 телевизијских серија и филмова, а активна је и данас. Веселиновићева, упркос годинама, обилази Домове за незбринуту дјецу, Домове за старе и лица са инвалидитетом, гдје рецитује и изводи монологе.
Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду "Краљ Бетајнове".
Са супругом глумцем и преводиоцем Млађом Веселиновићем основала је Фонд "Бранке и Млађе Веселиновић" за помоћ дјеци са инвалидитетом, а од 1980. године четири године је била амбасадор Уницефа.
Добитница је још много признања за свој глумачки и хуманитарни рад, као што су Стеријина награда 1964. године, те Орден рада са златним венцем, Нушићева награда за животно дјело и Вукова награда.