Апел за промјену начина производње хране
У новој глобалној студији указано је на корист по здравље и природну средину уколико се изврши трансформација производње хране и напоменуто би предности надмашиле трошкове промјене.
Аутори истраживања позвали су владе да додатно подрже одрживу пољопривреду.
- Мали поремећај у испорукама може да нанесе много штете и доведе до великог раста цијена - изјавио је Пер Фаро из Колације за храну и земљу, глобалног савеза економиста и научника који стоје иза ове студије.
Он је додао да би то створило патњу и социјалне немире и вјероватно довело до глади и нестабилности.
Превелика глобална зависност од малог броја уобичајених извора хране значи да је становништво осјетљиво на слабије жетве, а ситуацију погоршавају климатске промјене, наводи се у извјештају.
- Четири различите врсте усјева пружају 60 одсто наших калорија - пшеница, принач, кукуруз и кромпир. То повећава нашу рањивост - рекао је Фаро.
Панел је саопштио да је овај извјештај први у којем се процјењује корист од трансформације глобалног система за храну, као и цијена непредузимања акције.
Штета коју савремена индустрија хране наноси здрављу људи, развоју и околини кошта 12 билиона долара годишње, што је еквивалентно бруто домаћем производу Кине, утврђено је у студији.
Стручњаци предлажу серију рјешења, попут охрабривања разноврсније прехране ради побољшања здравља и смањења зависности од одређних усјева, да би се више подржала пољопривреда која омогућава обнављање шума, што је кључ у борби против климатских промјена.
На примјер, власти Костарике успјеле су да преокрену процес сјече шума и огољавања земљишта укидањем субвенција за узгајање стоке и увођењем исплата фармерима који управљају својим имањима на одржив начин када је ријеч о природној средини.