СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ ТРАЖЕ ВРАЋАЊЕ СВОЈИХ ЉУДСКИХ И ГРАЂАНСКИХ ПРАВА

Он је потврдио да се петиција, између осталог, потписује и због, како је навео, отворене рехабилитације усташког покрета у Хрватској, наводећи најновији примјер недавне мисе задушнице за усташког поглавника Анте Павелића у Загребу. "То се дешава у континуитету од како је Хрватска прогласила своју самосталност. Заиста, може се поставити питање да ли и усташки покрет представља још једну вриједност која отвара пут Хрватској у европске интеграције", каже Будимир. Према његовим ријечима, оно што нису постигле усташе када су Срби у Хрватској у питању завршио је некадашњи хрватски предсједник Фрањо Туђман. "Нажалост, иако су касније дошли Стјепан Месић и Иво Јосиповић, који се декларишу као антифашисти, ништа се није промијенило када су Срби у питању", констатује Будимир. Он је најавио да ће делегација избјегличких удружења Срба из Хрватске затражити пријем код предсједника Републике Српске Милорада Додика који, како је рекао, једини показује дозу разумијевања за њихове проблеме. У петицији избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске захтијева се враћање њихове заузете покретне и непокретне имовине, обнова ратом и терористичким акцијама уништене имовине у пређашње стање, правична надокнада за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину, враћање одузетих станарских права или правична новчана надокнада, без икаквог условљавања и ограничавања. Срби избјегли из Хрватске траже и исплату доспјелих, а неисплаћених пензија,признавање комплетног радног стажа до 1991. и конвалидацију радног стажа са признатим доприносима за период од 1991. до 1995. године, исплату девизне и динарске штедње, те новчану надокнаду за неучествовање у процесу приватизације. Избјегличка удружења и завичајни клубови Срба протјераних из Хрватске, организатори петиције, траже и ревизију пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених, поштено и уједначено процесуирање ратних злочина и престанак етнички мотивисаних суђења и завршетак процеса ексхумације и идентификације несталих лица. Покретачи петиције позивају се на међународне документе о људским правима - Општу декларацију УН о правима човјека, Европску конвенцију о заштити основних људских права и слобода, Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Конвенцију о спречавању свих облика расне дискриминације, као и на билатералне и регионалне документе који штите права избјеглих и прогнаних лица, посебно право на враћање имовине или правичну надокнаду. У петицији се указује да је чињеница да је Република Хрватска 30. јуна 2010. године добила сагласност ЕУ да отвори преговарачко Поглавље 23. "Правосуђе и темељна људска права", без услова да рјешава имовинска, стечена, станарска, статусна и друга питања више од 400 000 избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске, као и велики број Срба који су поријеклом из Хрватске гдје имају имовинско-правне и друге интересе. "Апелујемо на ЕУ да не потпише Уговор о приступању са Владом Хрватске све док Хрватска не достигне европске стандарде у правцу поштовања наших имовинских, стечених, станарских, статусних и других права у складу са међународним, регионалним и билатералним документима", каже се у петицији, чије ће потписивање трајати до краја јануара.