Режисери НВО пројекта "Драгичевић" рачунају на политичку неписменост бх. грађана?
На страну луђачка, задивљујућа упорност Давидовог оца, готово савршеног за улогу која му је дана, на страну и искрена упорност свих оних које је увјерио да стајањем с њим у реду граде нови систем, па се борба за правдом претворила у широки фронт, широких захтјева, но јучерашњи Додиков иступ у којем позива да се скупа крене на Тужилаштво, ако није отворио очи хиљадама фанова Давора Драгичевића неће нити један.
Власт у сваком друштву се састоји, наиме, од извршне, законодавне и судске власти.
Законодавну чине парламент, извршну влада и предсједник, судску – тужилаштво и судови.
Неформални ступ власти она је медијска. Њу надзире НВО. И Најдража амбасада. Она је главни ступ власти који усмјерава све друштвене токове у БиХ. Она надзире наше емоције, она нас увјерава која наша суза је пацифистичка, а која фашистичка.
Тужилаштво и судови могу приводити људе из извршне и законодавне власти. Додик може бити приведен и утамничен од стране судске власти у Републици Српској. Она даје налоге. Она је дала налог и за уклањање оних који протестују од прије неки дан. Полиција без налога судске власти не смије их уклањати.
Тужилаштво је дужно да проведе истрагу, подигне отужницу. То не чини нити Парламент, нити Влада Републике Српске, нити градоначелник Бањалуке. Зашто онда стрелице Давора Драгичевића иду према извршној и законодавној власти, а не дотичу се зграде Тужилаштва?
Зашто случај умјесто напада на органе који не раде свој посао завршава на политичким пријетњама Додику?
И како то да све с максималном медијском дозом прати политичко Сарајево.
Исто оно Сарајево које и дан-данас крије једно мистично убиство. Тачније, више њих. Случајеви су то убистава која нису занимљива Режисерима. Јер власт у Сарајеву, још може послужити.
Но, замислимо супругу Јозе Леутара, како мјесецима стоји у Сарајеву, на киши, у пројекту Правда за Јозу, како има подршку свих медија и амбасада, и како пријети СДА-у, како Бакира назива убицом, како блокира град, како је хит на свим сарајевским ТВ кућама, како уз њу стоје хиљаде и како се сваки покушај увођења реда у Сарајеву, на простору гдје стоје хиљаде, сматра обрачуном режима.
Можемо ли уопште замислити такво Сарајево?
Не, Сарајево које плаћамо као и Тужилаштво у њему, оптужило је сувозача Јозе Леутара, да је сам себи подметнуо бомбу. Исто је то Тужилаштво које у Бањалуци Давор не напада.
Паралела тој сарајевској бизарности од оптужнице сувозачу који је себи сам ставио бомбу, у Бањалуци била би да режим Милорада Додика оптужи Давора да је убио Давида.
Та бизарност се нама у Федерацији већ догодила. Ми живимо далеко мрачнији ентитет. У Српској се то не може догодити.
Ако просјечног фана Давора Драгичевића у ФБиХ и шире упиташ о чему се ту ради овако ће ти рећи:
Додик је сигурно убио Давида, Додик или неко око њега, и сада Додик чини све да се не открије Давидов убица, и заташкава то. Ако га питаш који би био Додиков мотив да убије Давида, само ће ти рећи кратко: Не треба њему мотив, он је зло, Додик је режим.
Сад смо се вратили до кључног четвртог ступа власти. Медија. Медији у ФБиХ су увјерили грађане да је Додик човјек који једе туђу дјецу, и он то, према њима, чини чисто из досаде.
Узмимо да је просјечан грађанин у ФБиХ у праву око Додикове малициозности и убилачког нагона. Иако није. Али, рецимо да јест.
Просјечан НВО махач НВО застава, дакле, појма нема да је Тужилаштво у БиХ одавно под контролом Најдраже амбасаде и међународних структура, и да не постоји тај Додик који би спријечио Најдражу Амбасаду да га приведе, оптужи и осуди, да они имају икакве материјалне основе за то. Најдража Амбасада оптужила би и осудила Додика и за далеко мање ствари, камо ли не за заташкавање истраге о убиству. Врло радо би му одузели политичка права и макли га са сцене да им да судски повод за то.
Што је онда циљ странцима с пројектом Давор Драгичевић?
НВО пројект Давор Драгичевић, међународни је пројект рушења Милорада Додика. Он служи за сотонизацију режима и користиће се још јако дуго. Зато убица и не смије бити пронађен. Јер НВО наручиоцима треба огорчени отац. И непронађени убица. Не треба им Давор који је доживио правду. Треба им Давор који упорно тражи правду.
НВО наручилац и Тужилаштво у Републици Српској причају истим језиком. Наручилац оком, Тужилаштво скоком. И у сталном су контакту. Координирају се. Зато Давор Драгичевић не напада Тужилаштво у Српској и не гађа њихову зграду јајима. Зграда Тужилаштва не гори, иако је морала. Зашто? Зато што је Наручилац тако рекао.
А ми? Што смо то ми? Хрпа наивних будала, из сва три народа, с којима се играју, можда и спремају за нови рат.
Живимо у друштву у којем стране силе наше политичаре уцјењују и пријете им, док је заправо легло корупције у самим њима.
Неко је заборавио правни скандал деценије у БиХ, заборавили смо да је човјек из амбасаде САД нудио заустављање оптужнице,оптуженоме за ратни злочин у замјену за личну корист?
Сви смо глупи? Сви смо само НВО маса?
Нисмо.
Неки од нас знају да је БиХ једина држава на свијету у којој судство и тужилаштво нису под контролом парламента и извршне власти, него је ОХР осмислио хибрид који сам себе именује и поставља, и једино одговара Њима.
Што ћемо на крају с убицом Давида Драгичевића? Не постоји сретнији и заштићенији убица од њега. Он је прилично увјерен, ма ко год он био, да је циљ Наручиоца да се пројект Давор што више одуљи, а убица можда никада и не пронађе.
Извор: Поскок.инфо