Сарајлић: Нисам био у прилици да контролишем одред "Ел муџахедин"
Сарајлић је објаснио у Суду БиХ да је као референт за персоналне послове у команди корпуса, између осталог, водио евиденцију о персоналним подацима припадника армије и броју војних обвезника у јединицама у саставу корпуса.
"Све јединице су биле дужне да команди корпуса доставе сваку промјену бројног стања. Моја служба је имала одличну сарадњу са свим персоналним службама јединица у саставу корпуса. Једино никакву сарадњу нисам имао са одредом `Ел муџахедин`, од њих нисмо добијали никакве извјештаје, због чега ми није познат састав те јединице", рекао је Сарајлић.
Он је додао да су вршене редовне контроле јединица, да је лично вршио ревизију података припадника у јединицама, те да је због неких дојава да је фиктивно пријављиван њихов број, лично ишао на терен и вршио пребројавање.
О томе је, каже, извјештавао надређеног старјешину Хајрудина Хубу, нагласивши да не зна које кораке је он предузимао у случају неких несугласица.
"Једном сам, у љето 1994. године покушао да извршим контролу одреда `Ел муџахедин`, који је био лоциран у Подбријежу близу Зенице, три километра од нас. Није ми било пријатно да идем тамо, али сам по наређењу претпостављеног отишао са колегом. Када смо стигли, видјели смо да неко лице стоји наслоњено на капији. Није био у униформи, на себи је имао раскопчану кошуљу, развезане ципеле и преко рамена некакву пушку. Ми смо претпоставили да је то стражар. То је био припадник `Ел муџахедина`, али није био странац, него наш човјек. Он нам није дозволио да уђемо и да се сретнемо са њиховим командантом, уперио је пушку у возача и ми смо се вратили", испричао је Сарајлић.
Током унакрсног испитивања тужиоца Седина Идризовића, Сарајлић је потврдио да су се страни држављани директно јављали општинским одјељењима Министарства одбране или су се директно јављали у јединице које су биле обавезне да о томе обавијесте општинска одјељења Министарства.
Тужилац је свједоку предочио више докумената који се односе на пријем страних држављана у Трећи корпус, као и за прекоманду припадника Трећег корпуса у одред "Ел муџахедин", након чега је он рекао да не зна за то и да то никада раније није видио.
Тужилац је предочио акт службе безбједности Трећег корпуса, према којем се наводе имена једног Алжирца и Египћанина као припадника такозване Армије БиХ, као и списак припадника одреда "Ел муџахедин" из маја 1995. године са потписом Хубе.
Сарајлић је рекао да му није познато одакле пет имена припадника "Ел муџахедина" у документу у којем се предлаже њихово слање у наставни центар.
Свједоку није познато да је било прекоманди у одред "Ел муџахедин", те додао да се 1995. године дешавало супротно.
"Наши људи су ваљда дошли памети, па су се јављали у друге јединице. Били су незадовољни по низу питања. Да би регулисали статус, чинили смо им услугу", изјавио је Сарајлић.
На питање чланова Вијећа како су они могли знати да је неко био у том одреду ако нису имали евиденцију о припадницима, свједок је одговорио да то нису могли провјерити, али да би их мало пропитали о догађајима у јединици и на основу изјаве им вјеровали.
Тужилац Идризовић је свједоку показао и наредбе команданта Трећег корпуса о прекоманди четрдесетак припадника из три бригаде у одред "Ел муџахедин". Сарајлић је рекао да није видио те документе, те изразио сумњу да је неко "подвалио" команданту. Он је додао да из двије бригаде никад није било прекоманди, јер нису биле попуњене.
Сарајлић је рекао Суду да није било правило, али да је постојала могућност да Министарство одбране упути војног обвезника у одред "Ел муџахедин", додајући да сматра да то није у реду јер је, према његовом мишљењу, то била паравојна јединица.
У наставку свједочења рекао је да није водио евиденцију о броју домаћих држављана у одреду "Ел муџахедин", истакавши да је то било немогуће.
И за списак са именима 316 Бошњака припадника одреда "Ел муџахедин", који му је тужилац Идризовић предочио, свједок је рекао да данас види први пут.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Према оптужници, припадници одреда су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.
Наставак суђења заказан је за 9. јануар.