Зашто је у Херцеговини срушен мит о лакој заради на узгоју смиља?

Смиље је засађено на више стотина хектара, а прича о експанзији, сигурном пласману сировине и етеричног уља и лакој заради, добија негативан епилог.

Цијена сировине по килограму, за пет година, смањена је више од четири пута. Умањену цијену уља нико не помиње. Уз све то, овогодишњи откуп није извјестан.

Хиперпродукција, неорганизованост и неиспитано тржиште, тврде упућенији, узели су данак. Обезвријеђено и сумњивог квалитета, код физичких лица и у појединим дестилеријама, на продају чека велика количина етеричног уља. Умјесто 5 до 8 марака, прије пет, прошле године откупљивачи су сирово смиље плаћали марку и 30 по килограму.

Разочарани плантажери кажу да су насјели на половичне информације и циљана, стручна предавања. Са појединих плантажа још нису вратили уложени новац.

Смиљари тврде да иза њих није стала ниједна институција.

За то вријеме, у региону је регистровано више десетина дестилерија. Број нерегистрованих нико не зна. Поједине су плантажерима обављале услуге дестилисања.

Већи број дестилерија затвориле су врата произвођачима. Општина Љубиње ће, уз помоћ Правобранилаштва, тражити заштиту интереса, из уговора са фирмом из западне Херцеговине.

- Ми смо у процедури раскида уговора, зато што они нису, већ двије године, испоштовали услове, ми смо им дали халу,..био услов да запосле одређен број радника, нису испоштовали кооперанте - истиче Дарко Крунић, начелник ппштине Љубиње.

Због тога, дио власника диже руке од плантажа. Тврде да је корист имао тек мали број појединаца.

- Најбоље ко је продавао саднице, биле су марку и по до двије, сада су десет до двадесет фенига - каже Зага Спаић, плантажерка.

У нади да ће се нешто промијенити, нове плантаже права су ријеткост. Смиљари тврде да без организованости и чвршће повезаности са институцијама, уз поштовање строгих правила производње, нема напретка. Под условом да се дио грешака може исправити.