Форум окупио учеснике из више од 20 земаља- конкретни приједлози о сарадњи (ВИДЕО)
Више од 100 учесника различитих професија дошло је са истом жељом- ојачати везу Републике Српске и дијаспоре. У свијету живи више од четири милиона Срба. Професор на њемачком Универзитету у Регензбургу Дарио Видојковић сматра да је то недовољно искоришћен и организован ресурс. Зато предлаже да се, по угледу на Србију, оснује канцеларија за дијаспору, али и отворе одбори, чак и у земљама гдје већ постоје представништва.
- У Њемачкој представништво постоји само у Штутгарту. Међутим, важни центри попут Берлина или Минхена у Баварској, који су економски и политички јаки центри, нису обухваћени, а ту имамо доста народа, неколико десетина хиљада Срба, и то је потенцијал који треба користити - сматра Видојковић.
Дијаспора је један од темеља на којима градимо односе- она се залаже за добру слику о српском народу у свијету. На то, али и на проблеме, указује шеф Представнишва Српске у Вашингтону Обрад Кесић.
- Грађење добре слике би без дијаспоре ишло тешко, јер носимо терет рата, посебно у Вашингтону, гдје институције и медији имају негативно расположење према Србима, посебно Републици Српској. Не говорим о томе колико је битно да сачувамо идентитет у тешким околностима, али у контексту побољшања односа и нормализације са САД, дијаспора је стуб на који морамо да се ослонимо - каже Кесић.
Тога је свјесна и Данијела Сремац, предсједница српског Института у Вашингтону. Зато се труди да буде глас Срба у Америци. Као једну од могућности за побошљање сарадње, предлаже да се представници дијаспоре укључе у рад Народне скупштине, гдје би указивали на одређена питања.
- Прије пар година сам покренула иницијативу да се направе специјалне економске зоне у Српској и Србији гдје би имали нове регулативе, законе и начине помагања предузетницима - наводи она.
Потребно је организовати дијаспору и дати јој смјернице, каже Арно Гујон, Француз који већ пет година живи у Београду, гдје води организацију "Солидарност за Косово". Зато сматра да би оснивање хуманитарних организација у дијаспори помогло јачем повезивању.
- Треба да будемо конкретни и позитивни, да са ријечи пређемо на дјела. И колико скромно било на почетку, имамо увијек сазнање да ће то имати свој ефекат, јер свако сјеме које је засијано кат-тад мора да никне - каже Гујон.
Систематизовање сарадње као звијезду водиљу види и професор Боро Бронза Филозофског факултета Универзитета у Бањалуке. Његове препоруке ићи ће, каже, у том смјеру.
- Притисак на нас само расте с протоком година и ми морамо бити све спремнији да се одупремо тим изазовима - истиче Бронза.
На маргинама Првог форума дијаспоре, предсједник Милорад Додик састао се са представницима дијаспоре из Француске, Шведске и Данске, али и политичких партија Срба из Македоније и Хрватске. Додик их је упознао са актуелним питањима у Српској, истичући да Срби Републику Српску доживљавају као одраз своје слободе. Представницима Српске православне цркве нагласио је значај саборности српског народа и Цркве као најважнијег елемента српског идентитета.
На састанку са представницима Савеза Срба у Италији предсједник републичког парламента Недељко Чубриловић и министар просвјете и културе Дане Малешевић поручили су да ће Српска са Србијом помоћи у организовању што квалитетније наставе на српском језику у Италији.