Пукиш: Традиционална производња цигле, стара више од једног вијека (ВИДЕО)
Прије стотину и више година готово свако домаћинство у том крају имало је своју мини циглану.
Таква стара производња до данас је сачувана на циглани 83-огодишњег дједа Јове, како га сви зову у том подмајевичком крају.
Дјед Јова, или Јован Ђорђевић, старац с југа Србије, читав живот провео је у цигланама. Каже да је продужио године бавећи се овим послом. Каже да ради од своје 16. године, и то у Србији, Македонији, Босни...
Један од мајстора брине о температури на којој се пече цигла, убацујући ситни угаљ кроз минијатурне отворе на пећима. Неколико сати превисоке или прениске температуре може да упропасти неколико хиљада цигли.
Недељко Перић прича да ватра мора истовремено да иде и горе и доље, да буде једнака, у супротном цигла ће бити непечена.
- Пећи које ми користимо су Кохманове пећи, то је био Нијемац који је измислио ту пећ, појашњава дјед Јова.
На циглани десетак радника у прољеће и љето вади глину са оближње парцеле, обликује у калупима, а онда колицима превозе у пећи. За 24 часа испеку од 8.000 до 15.000 комада.
- То изгледа прост и глуп посао, кад дође неко са стране каже ово није ништа, ово је играчка за дјецу. А нека дође факултетски образован - он би овдје пропао за мјесец дана, каже искусни циглар Јова.
Дједови и очеви овдашњих мјештана градили су куће од ове цигле. Данас се углавном користи за градњу печењара, оџака и других мањих објеката. Од већих објеката, кажу, од ове цигле граде се углавном цркве и џамије.
- Овдје је некад сваки други човјек правио и пекао циглу, истина на примитиван начин, додаје Чедо Рикановић из села Кореташи.
Црвена боја цигле добија се од жељеза које се налази готово у свакој врсти глине. Додавањем других материјала могу се добити и друге боје.
Прича о цигли стара је готово колико и историја цивилизације. Прве цигле израђивале су се у Месопотамији најмање три хиљаде година прије наше ере.
Циглана у Пукишу подсјећа на та давна времена.