Посебна сједница НСРС о референдуму о Дану Републике
Иако је било различитих мишљења о датуму одржавања референдума, ипак све политичке партије са сједиштем у Српској усагласиле су да то буде 25. септембар. Референдумско питање о ком ће се грађани изјаснити гласи: "Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?", а за дан одржавања референдума утврђује се 25. септембар.
Комисија коју би на посебној сједници такође требало да именује Народна скупштина имаће девет чланова, од којих ће по два члана бити из СНСД-а и СДС-а. Уставни суд БиХ затражио је од Народне скупштине да се изјасни шта је урадила по одлуци овог суда, којом је оспорено да се Дан Републике Српске обиљежава 9. јануара. Предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић оцијенио је да је то још један у низу политичких притисака на Српску, али и јасан доказ да је одржавање референдума о Дану Републике неопходно.
Приједлог одлуке о расписивању републичког референдума поднијели су клубови посланика СНСД, СДС-СРС Републике Српске, ДНС, ПДП, СП, НДП, СДС-К, посланичка група Напредна Српска и самостални посланик Илија Стеванчевић, саопштено је из Парламента Српске.
У Приједлогу одлуке наводи се да се републички референдум расписује на цијелој територији Републике Српске.
За обезбјеђивање финансијских средстава и техничке подршке потребне за провођење овог референдума задужује се Влада Републике Српске.
У Приједлогу одлуке наводи се да је Одлука Уставног суда БиХ од 26. новембра прошле године, која је донесена на захтјев бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића и којом се проглашава неуставним члан 3б) Закона о празницима Републике Српске спорна са више аспеката, прије свега правног, али и аспекта легитимности доносиоца одлуке, утицају спољних фактора и скривених намјера који се крију иза такве одлуке.
Подсјећа се да је након што су Одлуком Уставног суда из 2006. оспорене одредбе Закона о славама и светковинама Републике Српске, Народна скупштина Српске, у законодавном поступку спроведеном у складу са важећим прописима Републике Српске, донијела Закон о празницима Републике Српске који је објављен у Службеном гласнику.
У вријеме доношења Закона о празницима сви конститутивни народи и остали имали су своје представнике у Вијећу народа Републике Српске и могућност оспоравања Закона, као и могућност подношења захтјева Уставном суду Српске.
"Посматрајући са правног аспекта и имајући у виду чињеницу да је Одлука Уставног суда БиХ из 2006. године извршена, видљиво је да би поновно оцјењивање законодавства о празницима Републике Српске било у супротности са правним правилом о пресуђеној ствари", наводи се о Приједлогу одлуке о расписивању републичког референдума.
Додаје се да Уставни суд БиХ у спорној одлуци наводи да није спорна сама законска одредба, већ у меритуму Одлуке истиче њен историјски контекст и значај, као и праксу обиљежавања Дана Републике.
"Уставни суд БиХ може оцјењивати уставност само конкретне правне норме, што у овом случају не чини већ излази из своје надлежности и ствара правну норму која не постоји, узурпирајући надлежности Народне скупштине Републике Српске", наводи се у Приједлогу одлуке о расписивању републичког референдума.
С обзиром да правна норма не постоји, Уставни суд је морао да одбаци захтјев предлагача, а све у складу са судском праксом и одредбама Правила Уставног суда.
Истиче се да су у Републици Српској републички празници одвојени од вјерских и да је Дан Републике, 9. јануар, у Закону о празницима Републике Српске одређен као секуларни празник и у потпуности одвојен од вјерских празника који су нормирани у другим одребама Закона.
Овакво законско одређење Дана Републике онемогућава његово повезивање са даном Светог архиђакона Стефана, вјерског празника који се прославља вијековима, или било којим другим вјерским празником, што је потврђено и у тачкама 36. и 38. Поднеска Венецијанске комисије од 14. октобра 2013. године, а која га је сачинила на захтјев Уставног суда БиХ.
Подсјећа се да је без обзира на све чињенице 26. новембра прошле године Уставни суд БиХ донио одлуку којом оспорава одредбе Закона о празницима Републике Српске, те да је ова одлука донесена прегласавањем.
Због тога се у Приједлогу одлуке о расписивању референдума се наводи да је апсолутно неприхватљиво да Уставни суд једне државе дјелује без Закона о Уставном суду и да чланови Уставног суда једне државе буду страни држављани.
Подсјећа се да су 29. новембра прошле године, поводом ове одлуке Уставног суда БиХ, предсједници свих релевантних политичких странака из Републике Српске, представници институција власти Српске, као и представници Републике Српске у институцијама власти у заједничким институцијама БиХ, потписали заједничку изјаву у којој се, између осталог, тражи да Уставни суд поништи Одлуку од 26. новембра прошле године, као и да представници Републике Српске захтијевају од Парламентарне скупштине БиХ да у року од 120 дана усвоји Закон о Уставном суду БиХ по којем Уставни суд БиХ неће имати стране судије у свом саставу.
У изјави се наводи да ће уколико у року од 120 дана од потписивања изјаве Парламентарна скупштина не усвоји Закон о Уставном суду БиХ политичке партије у том року донијети одлуку да ли ће учествовати у даљем раду заједничких институција БиХ.
"С обзиром на чињеницу да је од потписивања ове изјаве прошло више од седам мјесеци, а да су бошњачке политичке странке у Парламентарној скупштини БиХ блокирале усвајање Закона о Уставном суду БиХ, сматрамо да су испуњени сви услови наведени у Изјави политичких представника Републике Српске, као и да постоји оправдана потреба, а на основу члана 70. тачке 5. Устава Републике Српске и Закона о референдуму и грађанској иницијативи, за доношење одлуке о расписивању републичког референдума о Дану Републике", наводи се у Приједлогу одлуке коју ће данас разматрати Народна скупштина.
Почетак сједнице заказан је за 10.00 часова.