latinica  ћирилица
07/06/2016 |  13:11 ⇒ 13:13 | Аутор: Политика

Млади наркомани у ЕУ заморчићи за нове дроге

Дилери и произвођачи наркотика користе младе наркомане као „лабораторијске заморчиће” у тестирању нових синтетичких дрога, објавио је прошле недјеље Европски центар за праћење дрога и наркомана.
Зависници о дрогама (илустрација) -
Зависници о дрогама (илустрација)

Европа се суочава са све већим проблемом нових врста наркотика. Нове дроге настају захваљујући модерним технологијама и углавном се продају преко интернета. Али највећи проблем је, како се наводи у овом истраживању, што млади наркомани свјесно пристају да буду тестирани на нове дроге без обзира на то што је непознат ефекат на њихово здравље.

Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности каже  да је било таквих примјера у европским државама, али да јој није познато да Србији има наркомана „заморчића”.

„У Америци, на примјер, људима плаћају да учествују у експерименту са новим супстанцама. Али они који желе на тај начин да зараде новац, свјесно улазе у такве експерименте. Такође, млади и зависници од дрога узимају наркотике за које не знају ни како се зову, већ се одлуче за њих по препоруци пријатеља”, каже Мира Ковачевић.

У извјештају Европског центра за праћење дрога наводи се да је на Старом континенту идентификовано више од 560 нових психоактивних супстанци , од којих је већина синтетичка верзија канабиса, или стимуланси са ефектом амфетамина и кокаина. Само један синтетички стимуланс је узроковао 200 случајева озбиљних тровања и више од 100 случајева у којима су корисници умрли од тровања синтетичком дрогом.

„Може се спекулисати да ли се потајно и намјерно отварају тржишта неких супстанци за земље у којима људи нису толико свјесни својих права и са намером да се ти народи на неки начин оштете. Али то су теорије завјере и не знам да ли се могу озбиљно схватати”, каже докторка Ковачевић која је и предсједница Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља Републике Србије.

Од свих дрога, у Европи је тренутно најпопуларнији екстази.

Током прошле године, 2,1 милион младих од 15 до 24 године потврдило је да користи овај наркотик. Повратак екстазија је проузроковао да се он сада не користи само у ноћним клубовима и на рејв журкама. Млади данас гутају ове таблете и у кафићима и на кућним забавама.

Зависници у Србији најчешће користе синтетички канабис, сканк и спид. Такође, кокаин више није дрога богатих, у нашој земљи постао је доступан свима, може се набавити по малој цијени на улицама Београда, али је јако лошег квалитета.

„Употреба хероина је све мања. У Србији је све више зависника од коцке, клађења, интернета и дувана. Алкохол је толико присутан да нико ни не пише о томе. Али то је наша најубитачнија и најраширенија зависност”, каже докторка Ковачевић.

У последњих неколико година, у полицијским рацијама широм Европе, затворено је више великих фабрика синтетичких дрога махом у Белгији и Холандији. Код нас је крајем априла полиција ухапсила шест особа осумњичених за производњу синтетичке дроге ривотрил у лабораторији у Новом Саду. У претресима на више локација у овом граду и Суботици нађена је велика количина таблета ривотрила. У Новом Саду је откривена мини-лабораторија и већа количина психоактивних супстанци и непознате течности која је коришћена за производњу синтетичке дроге, као и машина за прављење таблета.

Не знамо тачан податак колико је лабораторија синтетичких дрога у Србији затворено у полицијским рацијама јер такав податак није био доступан.

Према званичним подацима, чак 6.800 смртних случајева од предозирања, углавном хероином и другим опијатима било је 2014. године у Европи. Разлог за све већи број оваквих смрти Европски центар за праћење дрога и наркомана није навео. Али повећана доступност хероина високе чистоће и особе са дугим наркоманским стажом су могући разлози повећаног предозирања са смртним исходом.

Процјењује се да је 1,2 милиона људи имало позитиван резултат на тесту употребе дроге у Европској унији 2014. године, прецизније – 1,5 милиона укључујући Норвешку и Турску.

Употреба амфетамина је израженија у сјеверној и источној Европи. „Стимуланси дјелују тако што повећавају активност, будност, осјећај среће, покретљивост”, напомиње докторка Ковачевић.

Новитет је и смањење узимање дрога интравенозно, а забиљежено је и да хомосексуалци све више користе синтетичке дроге.

Европски центар за праћење дрога и наркомана упозорава и на начине продаје наркотика. Набавка психоактивних супстанци путем интернета расте и шири се неконтролисаном брзином.

„У Центру за младе Србије постоји програм са пацијентима тинејџерима у који много улажемо, желимо да зауставимо болест прије него што се она развије”, закључује докторка Мира Ковачевић за наш лист.

У Специјалној болници за болести зависности има младих пацијената од 20 до 35 година. Али има и старијих, оних који су почели лијечење као млади, а сада већ имају више од 60 година. Ти људи су постали пацијенти ове болнице јер су били зависни од метадона.