Завршен Економски форум: Српска отворена за сарадњу са Истоком и Западом (ВИДЕО, ФОТО)
Затварајући Економски Форум Јахорина 2016, предсједник Српске Милорад Додик рекао је да смо доказали да имамо потенцијал да организујемо овакав форум.
"Људи имају интерес да дођу овдје, размијене мишљења и едукују се.Вриједило је бити овдје ова два дана. На овај начин се морамо видјети и идуће године", закључио је на завршетку Економског форума на Јахорини предсједник Српске.
Ово су закључци Јахорина Форума 2106:
1. Република Српска је отворена за сарадњу са Истоком и Западом
2. Привреда Српске има капацитете да функционише самостално али организација и рад заједничких институција отежавају њено функционисање
3. Сарадња држава региона је веома битна и мора да тежи унапређењу
4. Привредна заједница Српске је основа развоја Српске
5. Монетарна политика је кључна за унапријеђење инвестиционе климе у Српској и БиХ
6. Организација и рад ентитетских пореских органа је функционалан али постоји потереба за унапређењем
7. Све земље Западног Балкана имају проблем за дефицитом буџета, ослањају се на традиционалне међународне финансијске институције за задуживање, алтернативу за сарадњу проширити на земље Брикса
8. Бржи систем регистрације предузећа у Српској је функционалан и потребно је континуирано радити на његовом унапређењу
9. Српска је опредијељена за Европске интеграције. Српска подржава апликацију БиХ за чланство у ЕУ али инсистира на поштовању уставних овлаштење. Позиција Српске мора да буде видљива на путиу ЕУ те да се заштити национални и сваки други идентитет
10. Унаприједити туристичку понуду Српске кроз регионалну сарадњу – "ОЦ Јахорина-Скијалишта Србије".
13.00 - На крају дводневног рада Економског форума на Јахорини учесницима су се обратили пресједник Српске Милорад Додик и Саша Грабовац, извршни дирeктор SWOT-a који су нагласили да су иза нас два врло успјешна дана.
12.15 - Премијерка Српске Жељка Цвијановић је у завршном обраћању на посљедњем панелу "Економског форума Јахорина 2016" под називом "У сусрет Европској унији - пут којим идемо", истакла је да ЕУ се данас суочава са изазовима,те да нико није у стању да предвиди у којој форми ће Унија завршити. Закључујући рад панел дискусије, премијерка је рекла да је овом приликом анализирано неколико ствари које су релевантне за питање ЕУ. "Влада Републике Српске треба да остане и остаје на европском путу. Ови разговори били су добра прилика да упоредимо наш ССП и кретање ка ЕУ. Поред тога што је ЕУ наш циљ, морамо да водимо рачуна о добрим односима са свима, нарочито да Русијом", закључила је премијерка Српске.
11.55 - Професор Правног факултета у Крагујевцу, Радован Вукадиновић, рекао је да ЕУ није исто што и Европска заједница, јер је споразум из Мастрихта потпуно промијенио Унију. "ЕУ нема изграђен национални идентитет, већ га гради без јасних обриса - кад ће и на који начин бити изграђен", навео је Вукадиновић.
"Два фактора то ометају - то што државе чланице нису вољне да се одрекну свог националног суверенитета и изградња тог идентитета смета САД. Европа није Европска унија, неколико значајних држава су ван ЕУ - Русија, Норвешка, Швајцарска", каже професор из Крагујевца.
11.45 - Витомир Поповић, декан Правног факултета Бањалука, рекао је да је процес хармонизације легислативе јако сложен. "ССП је ступио на снагу 2015. године што је пратила хармонизација законодавства. Стандарди који се овдје примјењују имају за циљ да приближе законодавство Републике Српске Европској унији. Није довољно завршити хармонизацију законодавства, потребнио га је имплементирати", нагласио је Поповић.
"Сама ЕУ, односно европска заједница, вршила је притисак на Српску да иде у правцу централизације што је успорило одређене процесе. Не требамо журити у испуњавању свих услова који се пред нас постављају, али требамо прилагодити своје законодавство. Република Српска не смије да се одрекне ниједне своје надлежности зарад уласка у ЕУ јер се тога нису одрекли ни други", појаснио је Поповић.
11.35 - Јохан Гуденус, замјеник градоначелника Беча, истиче да је положај Аустрије у ЕУ данас као положај ђака који понекад превише слуша. "1994. године је био референдум у Аустрији о ЕУ. Да сам имао право гласа гласао бих против. Не слажем се са идејом ЕУ данас. То није она ЕУ од раније. ЕУ почиње да одузима државама национални идентитет, а то није у нашем интересу. ЕУ је увела, по захтјеву САД, санкције Русији што је фатално. САД користе ЕУ у свом економском рату са Русијом", навео је Гуденус.
11.30 - Наталија Куликова, чланица Руске академије наука, захвалила је Републици Српској што се није придружила санкцијама против Русије. "Шта је то што земље привлачи ка ЕУ? Слобода кретања робе, капитала, услуга и радне снаге? То на папиру доприноси развоју, али је у пракси доказано да је само мали број најјачих предузећа опстао. Остали су пропали тако да националне привреде малих земаља бивају уништене", изнијела је Куликова.
"Директне стране инвестиције Запада у Источну Европу нису донијеле профит овим земљама. Потенцијал ЕУ интеграција је ограничен", додала је Куликова.
11.20 - Едуард Феранд, посланик у Европском парламенту, захвалио је предсједнику и премијерки Републике Српске и представницима Свота, и нагласио, да је БиХ једна од шест земаља које су поднијеле пријаву за кандидатуру. Истакао је приступање ЕУ даје јасне бенифите, али и да ће бити, на неки начин, "плаћања" кроз рестрикције.
11.10 -Горгес Кремлис, из Европске комисије (Јединица у генералној дирекцији за животну средину), истакао је да је многе проблеме у Европској унији узроковала мигрантска криза, као и глобална економска криза и могући Брегзит."Ја сам за наставак проширења ЕУ, требају нам земље Западног Балкана. За БиХ је европски пут идеалан пут, али захтијева много политичке одлучности, конкретну визију и преданост. Заштита ентитета мора бити присутна у процесу приступања ЕУ.
Европа има своје проблеме, али смо захваљујући њој осигурали мир и стабилност", додао је Кремлис.
11.00 - Златан Клокић, министар за економске односе и регионалну сарадњу Српске, рекао је да је Влада Српске препознала значај ЕУ интеграција кроз институционални и правни оквир и усклађивање прописа са прописима ЕУ. "Бавимо се и различитим врстама обука. Слажем се са премијерком да Српска мора бити видљива на путу европских интеграција", каже Клокић.
#Jahorina avec Ministre Economie Republika Srpska, Zlatan Klokic, et Aleksandar Ljuboja S.G. Chambre de commerce pic.twitter.com/shBFVpbnJS
— Édouard Ferrand (@e_ferrand) April 21, 2016
10.36 - Владо Димовски, са Економског факултета у Љубљани, говорећи о искуствима Словеније, рекао је да је процес асоцијације ове земље почео 1996. године, а да је 1999. Влада Словеније усвојила Програм придруживања ЕУ. "2007. Словенија је усвојила евро. Процес придруживања има и предности и недостатке", рекао је Димовски.
Нагласио је да је до економске кризе Словенија имала константан економски раст."Нисмо успјешно одговорили на кризу и још смо у једној врсти рецесије. Наше задужење се стално повећава", каже Димовски.
10.32 - Српска треба да има видљиву позицију на европском путу, а политичко Сарајево хоће да буде власник европских интеграција што је, рекла је Цвијановићева, погрешно. Истакла је и да је БиХ далеко од кандидатског статуса.
10.27 - Распад Југославије ЕУ није спремно дочекала, јер је тек тада градила јединствену спољну политику, рекла је Цвијановићева, и додала, да када је простор Балкана у питању, Европа има специфичне услове који су надоградња општих услова који су постојали код ранијих проширења.
"ЕУ је тражила централизацију БиХ - БиХ је децентралитована земља и ЕУ треба да је прихвати као такву", нагласила је Цвијановићева.
10.25 - "Шенген се урушава док чланице Вишеградске групе воде једну врсту аутономне политике у вези мигрантске кризе. Ово је једна другачија Европа. Све ово морамо да разумијемо да би видјели гдје смо ми", истакла је премијерка Цвијановић.
10.15 - Отварајући завршни панел "У сусрет Европској унији - пут којим идемо" предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да оно што се данас зове Европска унија није она ЕУ коју смо проучавали. "Земље Балкана су се опредијелиле за пут ка ЕУ кад је она била другачија. ЕУ има проблема што је видљиво на мигрантској кризи. Наше мјесто је у ЕУ, али морамо да знамо гдје идемо", истакла је Цвијановићева.
Додала је да сматра да ће Британија остати у Унији.
Форуму присуствује и предсједник Српске Милорад Додик.
7.51 - У дискусији на панелу "У сусрет Европској унији - пут којим идемо", учествоваће, између осталих, предсједница Владе Републике Српске, Жељка Цвијановић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је јуче да је Форум оправдао очекивања.
Додик, који је покровитељ Форума, рекао је за РТРС да је циљ да се разумију економска кретања у свјетлу свјетске кризе, а присутни су могли да се увјере да је Српска, упркос изазовима, протеклих година очувала стабилност.