"Интерес Српске сарадња и са Западом и са Истоком" (ФОТО/ВИДЕО)
"Јахорина Економски Форум 2016“ окупио је бројне економисте, привреднике из земље и региона, стране инвеститоре, представнике извршне власти Српске и БиХ, међународне финансијске експерте, представнике домаћег и иностраног банкарског сектора као и бројне представнике дипломатског кора.
Првог дана Форума одржана је пленерана сједница под називом “Мултиполарни свијет и економија-позиција земаља Западног Балкана“ и панели на теме “Нови међународни економски породак-утицај Економија земаља БРИКС-а“, “Макроекономске политике-више или мање државе“, “(Ре)индустријализација-conidtio sine qua non или...“, “Геополитички аспект кретања цијена сировина на свјетском тржишту“, “Западни Балкан и стратешка опредјељења у развоју реалног сектора- прерађивачка индустрија-шанса или слабост?“ и “Туризам као генератор раста и развоја привреде Српске- случај Јахорина“.
Извршни директор Удружења економиста Српске “Свот“ Саша Грабовац, рекао је на отварању да је Форум пружио прилику да се на једном мјесту окупи стручна и привредна јавност, доносиоци одлука и домаћи и страни инвеститори.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је, у поздравном говору, да Форум има за циљ да промовише дијалог политичара, пословне заједнице и медија.
Пленарна сједница на тему “Мултиполарни свијет и економија-позиција земаља Западног Балкана“ почела је дискусијом о положају и изазовима пред којима се налазе економије у овом дијелу Европе. Говорећи о економским односима предсједник Српске је истакао да економија детерминише развој односа међу државама те да нема успјешне економије без стабилног политичког система.
“Морамо да отворимо наше тржиште и економију али смо сувише рано ушли у либерализацију и отворили границе", рекао је Додик. На питање шта је интересу БиХ, ЕУ или Русија, Додик је одговорио да треба сарађивати и са Истоком и са Западом.
Члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа Драган Човић говорио је о европском путу БиХ, истакавши да ће БиХ сигурно добити кандидатски статус, али и да мора остати на реформском курсу.
Шеф делагације ЕУ у БиХ, Ларс Гунар Вигемарк рекао је да БиХ треба отворено тржиште, додавши да мале земље морају заједно да раде на путу ка ЕУ.
Амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов истакао је важност унапређења економских односа у савременим економијама.
Погледајте прилог из Дневника 2:
Блок панел дискусија отворен је темом “Нови међународни економски поредак-утицај Економија земаља БРИКС-а“ на којој се дискутовало о правцима развоја економија земаља чланица групе БРИКС као и њиховом утицају на глобална економска и геополитичка кретања. Говорило се о томе колико су земље региона инвестицијски интересантне земљама групе БРИКС.
Александар Лукашик, шеф одсјека за БРИКС у МИП-у Руске Федерације рекао је да је БРИКС незаобилазан фактор у мултиполарном свијету. “Русија је постигла пуно у сарадњи са осталим партнерима из групе БРИКС“, додао је Лукашик.
Професор Александар Живковић из Београда сматра да су земље БРИКС-а интересантне за Западни Балкан и додао да БРИКС нуди ефикаснију и флексибилнију алтернативу, лишену политичких условљавања. Милан Радовић, предсједник удружења банака БиХ рекао је да су од чланица БРИКС-а за наш регион највише заинтересоване Русија и Кина што потврђују њихова улагања.
На другој панел дискусији, “Макроекономске политике-више или мање државе“ анализиран је утицај државе на привреду из угла струке и представника политичког естаблишмента. Министар финансија и трезора у Савјету Министара БиХ Вјекослав Беванда рекао је да је БиХ постигла високу унутрашњу сагласност за европски пут који нема алтернативу напоменувши важност и обавезујућу улогу споразума о Стабилизацији и придруживању.
Миро Џакула, директор Управе за индиректно опорезивање, каже да треба смањити извлачење новаца из државе и спријечити пословање фирми које служе за изношење новаца у иностранство.
Александар Влаховић из Савеза економиста Србије додао је да Балкан никад није имао потпуно либералну политику и да значајно учешће државе имамо и данас.
Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да је ниво јавног дуга у Српској низак али да морамо да спроведемо реформе да не би у будућности имали проблема, као и да Влада Српске покушава да одржи поптпомогнути привредни раст.
Трећа панел дискусија “(Ре)индустријализација-conditio sine qua non или...“, бавила се утицајем индустријског сектора на креирање укупног друштвеног економског амбијента. Разговарало се о моделима економског развоја у свјетлу развијеног индустријског сектора.
Министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић изјавио је да је наша економија мала и да још није прошла транзицијски период. Додао је да мала и средња предузећа чине 99 одсто привреде Српске те да је потребно ревитализовати велике пословне системе.
Ивица Јаковљевић, директор Рудника и ТЕ Станари, рекао је да је у пословној политици ЕФТ групације улагање у индустријски сектор, те да ова компанија биљежи успјешне пословне резултате. Нагласио је да је групација, уз помоћ Владе Српске показала да у Републици Српској постоје услови за улагања.
Учесници четвртог панела, “Геополитички аспект кретања цијена сировина на свјетском тржишту“ дискутовали су о утицају цијена сировина на економску стабилност као и укупан политичко-безбједносни положај земаља. Разговарало се о проблематици привреде земаља зависних од увоза сировина као и њиховим одговорима на изазове наглог раста и флуктуација цијена природних ресурса на свјетским тржиштима.
Борислав Адамовић из Министарства индустрије енегетике и рударства Српске рекао је да Српска има довољно сировина за сопствени развој али и да су се посљедице осцилација цијена нафте осјетиле и у привреди Српске. Нагласио је да Српска има стратегију која подразумијева развој обновљивих извора енергије.
Александар Иванковић из Оптима групе рекао је да је енергетски сектор сам по себи у кризи, док Оптима Група добро послује иако нема сопствену сирову нафту и само је произвођач којем је потребна стабилна цијена нафте. Оптима се прилагодила кретањима цијена нафте на свјетском тржишту закључио је Иванковић.
Марко Ђого, предсједник секције за банкарство "Свота" каже да на цијене сировина утиче понуда и тражња као и да се мора увидјети разлика између малих и великих земаља.
Говорећи о глобалним цијенама нафте професор Срђа Трифковић рекао је да су САД, да би нашкодиле Русији, утицале преко Саудијске Арабије на цијене нафте. Циљ је био да се осиромаши економија Русије, додао је Трифковић.
Претпосљедњи панел првог дана - “Западни Балкан и стратешка опредјељења у развоју реалног сектора - прерађивачка индустрија - шанса или слабост?“ поставио је питање о будућности и развоју реалног сектора у Републици Српској у контексту унапређења прерађивачке индустрије. Да ли у развоју овог сектора индустрије лежи перспектива за унапређење економског положаја као и које препреке је потребно превазићи у циљу ефикаснијег коришћења ресурса, била је једна од тематских цјелина које су обиљежиле дисскусију у оквиру овог панела.
Министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске Сребренка Голић рекла је да је Економска политика Владе за 2016. годину усредсређена на опоравак и раст привреде. Нагласила је да прерађивачка индустрија представља један од најважнијих сектора привреде Републике Српске.
Радован Пазуревић, директор Фабрике обуће Санино из Дервенте, рекао је да прерађивачка индустрија у Српској није довољно развијена те да је потребно развити домаћу производњу репроматеријала. “Наша шанса је у изради репроматеријала – да за наше тржиште производимо наше производе, од нашег материјала“, истакао је Пазуревић.
Горан Рачић, директор Подручне привредне коморе Бањалука, рекао је да прерађивачку индустрију у Српској оптерећују бројне слабости, а један од узрока таквог стања проистекао је из лоше проведеног процеса приватизације.
Први радни дан Форума заокружен је дискусијом на тему “Туризам као генератор раста и развоја привреде Српске- случај Јахорина“ на којем је разговарано о најефикаснијем начину коришћења туристичких потенцијала Српске. На примјеру Јахорине анализирани су туристички потенцијали као и могућности за њихов допринос укупном привредном развоју Републике Српске. Дискусију је отворио Бојан Димитријевић из МТС банке и бивши министар туризма Србије који је рекао да је за туризам важан држави са аспекта тражње и промоције. “Битна је стратегија туризма са предностима и потенцијалима јер туризам утиче на имиџ одређене земље“ рекао је он.
Предраг Глухаковић, министар трговине и туризма Српске, рекао је да Српска није заобиђена у економској кризи која је погодила цијели свијет. Поред тога, поплаве су, такође, знатно утицале на флуктуације у туризму. Глухаковић је истакао важност регионалног повезивања као и размјене искустава. "Заинтересовани смо за партнерство са `Скијалиштима Србије`“ додао је Галухаковић.
Дејан Љејеванаић из предузећа “Скијалишта Србије“ рекао је да је у Копаоник уложено око 80 милона евра те да су те инвестиције пажљиво распоређене у нове стазе, акумулацију и систем за вјештачко осњежавања. "Копаоник зимску сезону отвара у новембру а она траје у просјеку 138 дана. Много пажње посвећујемо и у развој љетног туризма на Копаонику, радимо на што богатијој понуди", нагласио је Љеванаић.
Овим панелом заокружен је први дан "Економског форума Јахорина 2016".
Дргугог дана Форума предвиђена је дискусија на тему “У сусрет Европској Унији-пут којим идемо?“ на којој ће учествовати предсједница Владе Српске Жељка Цвијановић.
