Иванцов: Иницијатива о референдуму у Српској - демократски начин реаговања

Иванцов је истакао да се у коминикеу Управног одбора Савјета за провођење мира само констатују одређене ствари, а не предлаже се рјешење проблема у вези са радом правосудног система у БиХ.

"А тај проблем је врло озбиљан, и то се признаје, како у земљи, тако и у међународној заједници", рекао је Иванцов за "Вечерњи лист" издање за БиХ и истакао да нико нема право да одбије одлуке законито изабраних представника грађана Републике Српске.

Он је навео да је врло једноставно референдум оквалификовати као прекршај и забранити га и на то ставити тачку, али изворни проблеми који су изазвали ту идеју нису нестали, они су и даље присутни.

Иванцов је нагласио да се испоставило да међународна заједница само окреће главу од систематског кршења основних Уставом загарантованих права и слобода скоро половине становништва БиХ, не предлажући рјешење.

На питање може ли предсједник Републике Српске Милорад Додик очекивати заштиту Москве у случају притиска у вези са одржавањем референдума, Иванцов каже да не разумије у потпуности о којој заштити је ријеч и да ли је она уопште потребна.

Према његовом мишљењу, Додик је самосталан и одговоран политичар, те искусан државник који врло добро зна шта ради, шта хоће и како то може постићи.

"Сматрам да се навикао на притисак. Вјероватно је ово његово нормално стање. А наш став о референдуму је познат", истакао је Иванцов.

Говорећи о одлуци Уставног суда БиХ у вези са обиљежавањем Дана Републике Српске, Иванцов наглашава да је одлука изазвала недоумице, прије свега јер је донесена у суштини гласовима страних судија, док национални консензус није постигнут.

Према његовим ријечима, испада да унутрашња питања у БиХ, 20 година након потписивања Дејтонског мировног споразума, рјешавају спољне снаге, што је бесмислица.

"Увјерен сам да народи ове земље могу рјешавати своја питања самостално, без дадиље", истакао је Иванцов.

Говорећи о терористичким нападима, он је истакао да то што терористичка пријетња није мимоишла ни БиХ, представља још једну потврду да се борба са овом глобалним злом мора водити на колективним и координисаним начелима, под покровитељством УН.