Шта предвиђају споразуми потписани у Бриселу?
Када је ријеч о споразуму о ЗСО наводи се да договор уклања препреке за успостављање ЗСО као институционалног механизма који представља гаранцију заштите права, и економског и свеукупног јачања српског народа у јужној Покрајини као и да је "уклоњена могућност арбитрарног утицаја Приштине на формирање, постојање или укидање ЗСО и тиме је одлучивање о овим питањима остало директно у рукама српског народа".
Наводи се и да је постављен поуздан оквир у коме ће ЗСО остваривати своје задатке и надлежности, посебно оне у областима здравства, образовања, економског развоја и просторног планирања. "ЗСО ће заступати интересе свих српских општина и српског становништва КиМ, не само на Косову, већ и у иностранству. ЗСО ће имати Скупштину која ће донијети Статут, усвајати све његове измјене и доносити све неопходне административне одлуке. ЗСО ће имати предсједника који ће представљати ЗСО не само пред покрајинским институцијама, већ и у иностранству".
Према тим наводима, Савјет ЗСО чиниће 30 чланова из редова најистакнутијих политичких представника српског народа и СПЦ на КиМ, а Вијеће ће уз помоћ администрације Заједнице бити надлежно за успјешну реализацију свакодневних послова.
Такође, запослени у администрацији Заједнице уживаће статус запослених у другим јавним институцијама, а Заједница ће бити изузета од опорезивања и других сличних намета, као и од наплате царина на добра која набавља у циљу свог функционисања.
Признато је право ЗСО да се директно финансира од стране Републике Србије.
Кад је ријеч о споразуму о телекомуникацијама, наводи се да ће први пут од 1999. године Телекому бити омогућено несметано функционисање и пословање на територији КиМ у области фиксне и мобилне телефоније.
"Наши грађани ће моћи да позивају бројева на КиМ по цијени локалних позива и без позивања позивног броја, Република Србија ће приштинској страни уступити на коришћење троцифрени позивни број за географску област, уз статусно неутрално навођење Косова са звјездицом и фуснотом у документима Међународне телекомуникационе уније", преносе медији.
У споразуму о мосту у Косовској Митровици налаже се хитно постизање рјешења о разграничењу катастарских зона у Брђанима и додаје да ће за саобраћај бити затворена и преуређена у пјешачку зону Улица краља Петра у сјеверном дијелу Косовске Митровице.
"Договор ће се спроводити по фазама, а 15. октобра ће се мост комплетно затворити и оградити због припреме грађевинских радова чија ће реализација отпочети на прољеће 2016. године, а у процјени испуњености безбједносних услова за отварање моста, кључну улогу ће имати градоначелници Сјеверне и Јужне Митровице".
Споразумом о енергетици договорена је примјена Аранжмана о енергетици, којим се омогућава неометано функционисање фирми у власништву ЕПС-а на сјеверу Косова и Метохије.
"Овим договором ништа се не мијења за наше грађане који живе на сјеверу Косова и Метохије, осим што се стварају предуслови за извјеснију ситуацију у снабдијевању становништва електричном енергијом". Како се наводи, биће формиране две компаније у власништву ЕПС-а, од којих би се једна бавила трговином, а друга снабдијевањем електричном енергијом на територији четири српске општине на сјеверу КиМ.
"Питање имовине ни на који начин није предмет овог Аранжмана и власништво ЕПС-а над електроенергетском инфраструктуром и потенцијалима се не доводи у питање. Остају сачувана сва радна места наших радника који су запослени у енергетском сектору на простору КиМ", наводе медији.