Бактериофаг - из СССР-а са љубављу

Овај чудни начин лијечења могао би да представља сламку спаса у ситуацији када модерној медицини главобољу задају микроби отпорни на антибиотике. Слободно се може рећи да ће у постантибиотичком свијету инфекција бити лијек. Али не инфекција било чиме, већ вирусима који убијају одређени тип бактерија.

Техника се, додуше случајно, користи хиљадама година. Воде одређених ријека или извора су током историје биле познате по томе што су лијечиле одређене болести, попут лепре (губе) или колере. Почетком 20. вијека научници су схватили да та вода врви од посебних типова вируса који убијају одређени тип бактерија. Нема бактерија, нема ни инфекције.

Добро је познато како вируси дјелују. Пробијају се у ћелију, инфицирајући њен ДНК и користе њену репродуктивну функцију за производњу нових вируса, који се даље шире и траже нове ћелије. У случају бактериофага циљ су одређени типови бактерија.

Почетком двадесетих година прошлог вијека, научници у САД и Грузији почели су да изучавају и користе бактериофаге у борби против бактериолошких инфекција. Међутим, у периоду Другог свјетског рата, западна медицина је оберучке пригрлила чудесну моћ антибиотика, док је СССР наставио да усавршава терапију фаговима (краћи назив бактериофага).

И када се филм премота до данашњих дана, превелика зависност западне медицине oд антибиотика довела је до еволуције у свијету микроба и појаву отпорних супербактерија. Зато, према наводима часописа Nature, истраживачи почињу да се окрећу фаговима.

У марту је амерички Национални институт за алергијске и инфекцијске болести навео терапију фаговима као један од начине борбе против отпорности на антибиотике. Осим тога, на састанку америчког Друштва за микробиологију у Бостону, доктор Грегори Реш са Универзитета у Лозани представио је европске планове за Фагобурн - први велики центар за клиничка испитивања терапија у којима се користе фагови у лијечењу инфекција код људи.

Фагови - прецизно навођено оружје

Постоје велике предности приликом коришћења бактериофага, јер добре, тјелесне бактерије преживљавају лијечење, што није случај када су у питању антибиотици. Сваки тип фага напада специфичну врсту бактерија и зато нема колатералне штете.

Ипак, доктор мора да зна тачно којим типом бактерија је пацијент заражен. Уколико не зна, мора да направи коктел различитих типова фагова како би осигурао ефикасност терапије.

Било како било, у поређењу са традиционалним антибиотицима, који могу да побију све доброћудне и здраве бактерије и оставе пацијента некој врсти отпорних бактерија, фагови су много боље рјешење.

„Антибиотици су велики чекић, а нама треба крстарећа ракета. Фагови могу да представљају то ново оружје“, каже за Nature Мајкл Шмит, микробиолог Медицинског факултета у Јужној Каролини.

Можда и најбоља ствар код бактериофага јесте што не постоје два индетична примјерка, па не постоји опасност да би бактерије временом могле да стекну отпорност.