ПРИЈЕДЛОГ БУТМИРСКОГ СПОРАЗУМА

Разговоре са лидерима у Бутмиру водиће замјеник америчког државног секретара Џејмс Штајнберг, шеф дипломатије Шведске, предсједавајуће ЕУ, Карл Билт и европски комесар за проширење Оли Рен, чији су експертски тимови прошле седмице водили интезивне разговоре са представницима странака које уцествују у преговорима. Пред наставак преговора, политички лидери из три национална корпуса изашли су са дијаметрално супротним ставовима о понуђеним рјешењима, што говори о томе да су мале шансе да сутра у Бутмиру буду постигнута компромисна решења. РТРС ЈЕ ДОШАО У ПОСЈЕД ПРИЈЕДЛОГА СПОРАЗУМА КОЈИ ЋЕ ЕУ И САД ПОНУДИТИ ПОЛИТИЧАРИМА У БИХ.КОПИЈУ ПРИЈЕДЛОГА СПОРАЗУМА МОЖЕТЕ ВИДЈЕТИ КАО ФОТО РЕПОРТАЖУ. Приједлог пакета о уставним промјенама који ће се сутра наћи пред учесницима бутмирског састанка предвиђа да се законодавна власт за БиХ повјерава Представничком дому, који се састоји од 87 мјеста, од којих су три мјеста гарантована онима који нису припадници конститутивних народа. Приједлог амандмана на Устав, који ће понудити међународни посредници, предвиђа да БиХ има предсједника и два потпредсједника. Извршна власт за БиХ била би повјерена Савјету министара, који би чинили предсједник, односно премијер, заједно с министрима. Уставни амандмани предвиђају постојање Суда БиХ, Тужилаштва БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту, те, ради осигурања независног и професиналног система правосуђа, Судски и тужилачки савјет. Брисала би се одредба према којој се чланови Представничког дома бирају непосредно из свог ентитета, у складу са изборним законом, и додаје да се бирају на основу општег и једнаког бирачког права непосредним и тајним гласањем и на начин предвиђен законом БиХ. Домови Парламентарне скупштине имали би предсједника и два замјеника предсједника, које бирају из реда својих чланова, а који ће обављати дужност у мандату од четири године, осим ако не буду разријешени и не могу бити из истог конститутивног народа. Предсједници Представниког дома, Дома народа и премијер не могу бити из истог конститутивног народа. Дом народа имао би надлежност да разматра да ли је закон који је усвојио Представнички дом деструктиван по витални национални интерес, да усваја амандмане на Устав и учествује у избору Предсједништва. Након усвајања у Представничком дому, сви закони се упућују Дому народа и сматрају се усвојеним по истеку рока од 15 дана од дана пријема, ако у том року већина чланова клуба конститутивног народа не гласа да је тај закон деструктиван по витални национални интерес. У року од три дана од дана гласања о том виталном националном интересу, дати клуб конститутивног народа достављао би писмено образложење о томе како је закон деструктиван по витални национални интерес. У било којој фази након достављања образложења Дом народа може предложити амандмане Представничком дому на коначно усвајање или потврдити закон у облику у којем га је усвојио Представнички дом, а за све одлуке потребна је већина чланова који су присутни и гласају из сваког од три клуба конститутивних народа. Уколико већина чланова другог клуба конститутивног народа стави примједбу на позивање на тачку, предсједник Дома народа би одмах сазвао Заједничку комисију, у року од три дана по пријему писменог образложења која се састоји од три члана, од којих по једног бира сваки од клубова конситутивног народа. Уколико не дође до договора предмет се упућује Уставном суду, који би своју одлуку о томе да ли је дошло до угрожавања виталног националног интереса доставио Парламентарној скупштини у року од 30 дана од дана пријема упућеног предмета. Приједлог амандмана на Устав предвиђа да БиХ има предсједника и два потпредсјдника, који заједно чине Предсједништво, а кандидати за предсједништво су чланови Представничог дома који нису избрани у Дом народа и који имају писмену подршку најмање пет чланова Представничког дома, при чему сваки члан даје подршку само једном кандидату. Клубови конститутивних народа у Дому народа гласају о именованим кандидатима већином гласова сваког од клубова, бирајући по једног кандидата из сваког клуба, а Дом народа ће листу предложених кандидата за три позиције у Предсједништву доставити Представничком дому на потврђивање. Листа би садржавала најмање једног члана Предсједништва из сваког ентитета, а након што би Представнички дом потврдио листу, чланови Предсједништва бирали би предсједника, ротацијом или на други начин, а у складу са законом који доноси Представнички дом. Предсједник би представљао БиХ, потписивао и проглашавао законе, на приједлог Савјета министара именовао и разрјешавао амбасадоре и изасланике, потписивао и након сагласности Представничког дома, ратификовао међународне споразуме, додјељивао одликовања и друга признања, акредитовао и примао амбасадоре и изасланике, давао појединачна помиловања уз сапотпис премијера, имао надлежности сазивања сједница Савјета министара и Парламентарне скупштине, именовао кандидата за премијера, након консултација с политичким странкама заступљеним у Представничком дому. Предсједништво би вршило врховну команду и контролу над оружаним снагама и именовало чланове Управног одбора Централне банке БиХ. Извршна власт за БиХ била би повјерена Савјету министара, који би чинили предсједник Савјета министара, односно премијер, и министри. Надлежности Савјета министара биле би да води спољну политику БиХ, извршава акте Парламентарне скупштине, предлаже законе Представничком дому, предлаже годишњи буџет, доноси подзаконске и друге акте, усмјерава рад институција и тијела Савјета министара, осигурава да БиХ испуњава домаће и међународне обавезе. ДОДИК: ПРИЈЕДЛОГ ЈЕ ДИРЕКТНО КРШЕЊЕ ДЕЈТОНА Лидер СНСД-а Милорад Додик сматра да приједлог пакета који би требало да буде предмет сутрашњег разговора у Бутмиру представља директно кршење Дејтонског споразума, укључујући и Анкес 4. Устава БиХ на шта Република Српска, као један од потписника, не може и неће пристати. Он је навео да достављени приједлог показује само да су претходни разговори, које су вођени са домаћим лидерима, били параван за "пакет" који је већ био сачињен, "очигледно по вољи само једног конститутивног народа у БиХ - Бошњака". "Општеприхваћени став да су уставне промјене власништво домаћих политичара и институција у БиХ поништен je приједлогом пакета, који би требало да буде предмет разговора у Бутмиру, a који сте нам данас доставили. У потпуности смо изненађени садржајем приједлога пакета који нам je прослијеђен и сматрамо га антидејтонским, политички некоректним и неприхватљивом основом за разговор", навео је Додик у писму упућеном амбасадору САД Чарлсу Инглишу и шведском Предсједништву ЕУ. Додик подсјећа Инглиша и шведско Предсједништво ЕУ путем делегације Европске комисије у Сарајеву на коминике Управног одбора ПИК-а у коме је јасно наведено да уставне промјене нису дио услова и циљева за транзицију ОХР-а. "Наше конструктивне примједбе и сугестије у прве двије рунде разговора, за вас очигледно нису значили ништа, па би могли закључити да је вријеме које смо на те разговоре потрошили било узалудно. С обзиром да није ријеч и нисте легитимни предлагачи било каквих измјена у БиХ, па ни Устава БиХ, `приједлог пакета`, који нам је стављен на увид, за нас ће остати само некоректна, антидејтонска понуда", наводи Додик. БОСИЋ: ПРЕДСТАВНИЦИ РС НЕК РАЗМИСЛЕ О УЧЕШЋУ Предсједник Српске демократске странке Младен Босић сматра да учесници разговора у Бутмиру из Републике Српске треба да размисле о даљем учешћу у том процесу. "Учешћем на састанку у Бутмиру, РС се укрцава на воз који вози ка крајњој станици – њеном укидању, и на том путу већ сада је најављено више успутних станица. Прва од њих, вјероватно, ће бити укидање ентитетског гласања", рекао је Босић на конференцији за новинаре. Он каже да је већ јасно да ће се од учесника из Српске тражи оно што се може подвести под укидање или смањење механизама, који су у Дејтону одређени за заштиту од прегласавања и за равноправност ентитета и народа. Босић је поменуо "стару причу о предсједнику и два замјеника", која, како је рекао, представља стари захтјев бошњачке стране да се избаци механизам вета, којег сада у Предсједништву БиХ имају представници сва три народа. Он је додао да се ова прича односи и на промовисање Савјета министара БиХ у владу, на челу са премијером БиХ или давање прерогатива владе Савјету министара и његово проширење новим министарствима. "Тражи се и већи парламент БиХ, којем сада не би тражили укидање ентитетског гласања, уз јавну најаву међународних посредника да ће ентитетско гласање и захтјев за његово укидање бити већ на некој наредној рунди. Ту је и убацивање у Устав БиХ већ пренесених надлежности са ентитета на БиХ", навео је Босић.