Циркуларна економија: који су наши примјери добре праксе? (ВИДЕО/АУДИО)
Све земље Европске уније од 1. јануара ове године морају одвојено прикупљати текстилни отпад.Међутим, за то у многим државама чланицама, као и земљама у региону недостаје ефикасан систем.Како мала и средња предузећа, уз подршку Европске уније, хватају корак са новим технологијама у преласку на тзв. циркуларну економију?
ТВ репортажа
Радио репортажа
Предузеће "Ветекс" из Лакташа више од десет година рециклира текстилни отпад на властитим постројењима, развијеним у оквиру својих дјелатности: производње полиестерске вате, тапетарског филца и различитих врста текстила.
„Почели смо правити филц и набавили смо машине, неке смо преправили, неке су осмишљене и направљене "in house" и почели смо да рециклирамо најприје свој текстилни отпад. Након што ми рециклирамо отпад он постаје производ који се може даље користити у тапетарској и индустрији намјештаја“, каже Милица Савић из компаније Ветекс д.о.о.
Овом праксом се из отпадног текстила ствара нова вриједност,смањује се количина отпада на одлагалиштима и чува животна околина. Прелазак на систем кружне економије, поред знања и нових технологија, требало би да прати и законодавство.
„Да се нађе дугорочнији механизам који ће на мало вишем нивоу ријешити проблем текстилног отпада. Велики је проблем логистике у сакупљању тог отпад.Тренутно сву логистика ми радимо самостално, самостално организујемо тако да би нам то била добробит коју бисмо очекивали од овог пројекта“, објашњава Милица Савић из компаније Ветекс д.о.о.
Како би одговорили изазову, 14 организација из 11 земаља чланица и региона окупиле су се у оквиру Интеррег Дунавског регионалног програма, кључног инструмента Европске уније за јачање сарадње.
“Да се подрже мала и средња предузећа у усвајању нових технологија, усвајању нових знања, преласку односно унапређењу пословања и преласку на циркуларну економију и да се промијене политике", изјавила је Марица Берић руководилац Одјељења за стратешко планирање развоја МСП и предузетништва у Развојној агенцији Републике Српске
У пројекту, вриједном око 2 милиона и 700 евра који суфинансира Европска унија учествују и Хрватска, Аустрија, Мађарска, Словенија, Словачка, Чешка, Молдавија, Румунија и Бугарска.
"Производња текстила је у кризи на глобалном нивоу.Ми имамо све више и више текстилног отпада у нашим земљама са којим не радимо ништа. Постоје поједини примјери добре праксе,али они нису баш присутни у нашем региону”, изјавио је Бендо Золтан из Јужне трансдунавске регионалне иновацијске агенције из Мађарске.
И образовање се прилагођава. Уз подршку Европске уније, ученици и студенти уче о дигиталним и зеленим вјештинама.Технолошки факултет Универзитета у Бањалуци учествује у пројекту "За савремена и чистија рјешења у индустрији обуће" Ерасмус Плус програма Европске уније.
"Заједно са партнерима из Европске уније, из Португала, Словеније и Њемачке радимо на развоју нових наставних планова и програма који ће надамо се у будућности бити имплементирани како у средњошколском образовању тако и у високошколском образовању.Акценат у наставним плановинма и програмима биће осврт на дигиталне и зелене технологије", изјавила је Сара Лакић виши асистент за текстилну технологију и инжењерство на Технолошком факултету Универзитета у Бањалуци.
Тиме би добили више примјера добре праксе и мотивисали грађане на одговорније понашање према животној околини.