Када ће почети исплата средстава из Плана раста ЕУ? (ВИДЕО/АУДИО)

Предсједавајућа Савјета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто изјавила је да је Европској комисији достављена Информација о до сада усаглашеној листи реформи.

„Ми смо послали изјашњење. Од преостале три реформе, које су остале, још смо на граници  за једну. Треба да испунимо  све или барем 99 %, а ако нам остане једна реформа да то неће бити никакав проблем“, изјавила је предсједавајућа Савјета министара БиХ.
 

Уредба европских институција којом се успоставља Инструмент за реформе и раст за Западни Балкан ступила је на снагу 24. маја, од када тече рок од три мјесеца за подношење листе мјера које ће свака држава морати да испуни да би добила новац.

"Ми у Комисији чекамо да сви наши партнери представе своје финализоване реформске агенде које садрже реформе у социоекономској области.Када их добијемо ми ћемо их процијенити и усвојити. Имац́емо и консултације са државама чланицама", изјавила је Ана Писионеро портпаролка Европске комисије за сусједство и проширење.

Интеграција унутар Заједничког регионалног тржишта и припрема за укључивање у Јединствено тржиште Европске уније међу кључним су елементима економског програма од 6 милијарди евра од којих двије милијарде у облику бесповратних средстава, а четири су зајмови по повољним условима.

„Главни циљ Плана раста је доћи до економске конвергенције региона Западног Балкана са Европском унијом. Западни Балкан у великој мјери каска економски и социјално“, изјавио је Ђорђе Димитров истраживач у Центру за европске политике.

Седам је приоритетних области: слободно кретање роба, услуга и радника; приступ јединственој зони плаћања у еврима (СЕПА), интеграција друмског саобраћаја и тржишта енергије, развој јединственог дигиталног тржишта и интеграцију у индустријске ланце снабдијевања.Димитров наводи да се се ради о приближавању економија.

„Конкретно кроз учешће у СЕПА режиму (приступ јединственој зони плаћања у еврима) имаћемо лакше и јефтиније трансакције без провизија која ће у великој мјери олакшати не само обичним грађанима већ и привреди“, рекао је Ђорђе Димитров.

Укидањем провизија у трансакцијама према ЕУ дошло би до значајних уштеда.

„Те уштеде  на нивоу цијелог Западног Балкана и у великом низу година могу се мјерити у милијардама евра“, додаје Димитров.

Прва финансијска средства из фонда требало би да буде исплаћена до краја ове године,након тога ће се исплате вршити два пута годишње. Земље могу и унапријед тражити исплату једног дијела предвиђеног новца ако Европска комисија одобри њихове планове реформских мјера.

ТВ репортажа
Радио репортажа