Изазови ефикасног вођења преговора са ЕУ (ВИДЕО/АУДИО)
Босна и Херцеговина поднијела је захтјев за чланство у ЕУ у фебруару 2016. године, а статус земље кандидата додијељен јој је у децембру 2022.године. Након што постигне потребан степен усклађености с критеријима за чланство, Босна и Херцеговина може почети преговоре о приступању.Европска комисија припрема Извјештај о Босни и Херцеговини о усклађености са критеријима зa чланство.Одлука о могућем почетку преговарачког процеса са БиХ требало би да буде донесена на сједници Европског савјета заказаној за 21. март. Који су изазвови за ефикасно вођење преговора и каква су искуства сусједних земаља?
Преговори о приступању су предстојећа кључна фаза на евроинтеграционом путу.Представници власти би резултатима свога рада и испуњавањем преосталих предуслова утицали на одлуку о почетку процеса и оправдали повјерење грађана у европску перспективу као стратешки циљ земље.
"Моја очекивања што се тиче новог извјештаја Европске комисије су реална,од власти БиХ се очекује да направе свој дио посла,да направимо још неколико позитивних корака, да једноставно искористимо и да покажемо политичку мудрост и политичку вољу да ми то можемо урадити и да можемо примјенити право ЕУ“, изјавила је Елвира Хабота, директорица Дирекције за европске интеграције БиХ.
Институције су урадиле Програм интегрисања у ЕУ, а то је план усклађивања прописа и један је од најкомплекснијих и најважнијих докумената без којег нема почетка преговора.
„Босна и Херцеговина је након више застоја у процесу напокон у фази да је припремила радну верзију Програма интегрисања која је упућена свима на поступање сукладно закључцима Колегија и у наредном периоду ћемо обавити консултације са Европском комисијом “,изјавила је Дарија Рамљак, помоћница директора Дирекције за европске интеграција Босне и Херцеговине.
О ефикасном вођењу преговора и изазовима овог процеса и искуствима земаља које већ преговарају попут Србије, Сјеверне Македоније као и сусједне Хрватске која је успјешно провела процес прије више од 10 година, разговарано је и на конференцији с медијима у Теслићу у организацији Дирекције за европске интеграције Босне и Херцеговине.
„Суштина свега јесте постојање политичке воље, без политичке воље све остало неће моћи да ради јер процес приступања доноси доношење захтјевних политичких одлука на највишем нивоу и највиши ниво мира да преузме руковођење“,каже др Владимир Међак, бивши главни правни савјетник преговарачког тима Србије.
Нова методологија проширења усвојена 2020. године према којој ће се преговарати садржи шест кластера умјесто поглавља и доноси постепено укључивање кандидата у политике Европске уније,али и могућност враћања преговора на сам почетак.
„Ако сте спремни, стратешки оријентисани и руководство је посвећено те ако имате изграђене или градите континуирано потребне капацитете онда можете да динамизирате процес тако да је то одговор на ваше питање да ли нова методологија успорава или убрзава, све зависи од нас.“,oцијенио је Драган Тилев, државни савјетник у Секретаријату за ЕУ интеграције Владе Сјеверне Македоније.
Очекује се да би Европски савјет требао одлучивати о отварању преговора са Босном и Херцеговином на сједници 21. марта.